СВЕ ВИШЕ СТРАНИХ РАДНИКА НА НАШЕМ ТРЖИШТУ У Србији 80.000 пекара, лекара, возача, ковача из Индије, Турске и Непала
Према најновијим подацима, током 2024. године у Србији је издато скоро 80.000 радних дозвола страним држављанима, што представља знатан пораст у односу на претходне године.
Највећи број ових радника долази из земаља попут Русије, Кине, Индије, Турске и Непала. Запошљавају их и домаће грађевинске фирме, али и наша јавна предузећа, ипак, колико их је укупно на државним јаслама, није познато. Виђамо их за воланима градских аутобуса, на јавним радовима попут копања канала за гас или канализацију, скупљања смећа, у специјализованим трговинама, као доставу хране.
Радници из Непала често су ангажовани у различитим секторима, укључујући рециклажну индустрију, показују подаци. Београдски ГСП у неколико наврата запошљавао је раднике из Непала, а ЈП „Комуналац” из Пирота тражио је раднике попут референата, аутомеханичара, чистача и возача преко јавних набавки за услуге агенција за ангажовање радника. Међутим, конкретни подаци о запошљавању страних радника у јавним предузећима нису широко доступни. Највећи прилив радника из ових земаља је у велике градове. На Кинезе смо се навикли колико и они на нас, а све је више ресторана кинеске хране, чак и супермаркета с искључиво кинеском прехрамбеном робом, маркет-ланац „Аман” специјализовао се за храну с ознаком „халал”, а недавно смо на Новом Београду видели фризерски салон „Боливуд”, намењен шишању „индијским стилом”. Ко је гледао „Малу невесту”, тачно зна које се фризуре тамо праве.
Гастарбајтери из земаља такозваног Трећег света стигли су и на наше просторе, док наши радници одлазе у земље Европске уније. Ове економско-радне миграције нису ни случајне ни неконтролисане: све је више фирми којима је основна делатност управо „увоз-извоз” радне снаге.
Широм Србије ничу консултантске куће које се оглашавају на друштвеним мрежама, а њихова основна делатност је саветовање и помоћ при запошљавању иностраних држављана у целој Европи, али највише у земљама Европске уније. У њихово име расписују конкурсе и бирају кандидате, помажу око издавања виза и радних дозвола, и нуде помоћ и саветовање радника за што бољу и бржу адаптацију у локалној средини.
Фирме, с друге стране, треба да обезбеде документацију неопходну за издавање визе кандидату (уговор о раду и позивно писмо).
Ове агенције бирају за вас радну снагу преко локалних партнера из Индије, Бангладеша, Непала, Шри Ланке, Филипина, Камеруна, чак и Катара, Египта, Пакистана. Како сами кажу, кандидати се у највећој мери убрајају у ниско или средњеквалификовану радну снагу, а области су, погађате, грађевинарство, угоститељство, аутомобилска индустрија, пољопривреда, прехрамбена индустрија, здравствени сектор и социјално старање.
Трошкови ангажовања агенције за посредовање при запошљавању страних радника у Србији варирају у зависности од неколико фактора, укључујући број ангажованих радника, трајање ангажмана и специфичне услуге које агенција пружа.
Неке агенције на-плаћују провизију као проценат од бруто зараде радника. На пример, агенција ХР „Булевар” из Београда примењује провизије од следеће стопе провизије: пет одсто за ангажовање од једног до 10 радника, четири одсто за ангажовање од 10 до 40 радника, три одсто за ангажовање више од 40 радника. Укупан трошак по раднику у овом случају укључује бруто два зараду, провизију агенције и ПДВ. Бруто два зарада обухвата нето зараду радника, као и све порезе и доприносе у складу са Законом, додатке на зараду, накнаде и месечне путне трошкове запослених. Клијенти имају право на повраћај ПДВ-а обрачунатог у свакој фактури, наводе у ХР „Булевару”.
ИТ посебан свет
Тачан број страних радника запослених у ИТ сектору у Србији није прецизно документован у доступним изворима. Према подацима Републичког завода за статистику, у четвртом кварталу 2024. године сектор „Информисање и комуникације” бележи раст запослености од 4.160 лица у односу на исти период претходне године. Међу страним радницима у овом сектору предњаче Руси, првенствено из политичких разлога, и Индијци, који су једна од најбрже растућих нација у овом сектору. Србија им је повољна из више разлога: веома је близу Европске уније, бележи континуирани раст у ИТ индустрији, са укупно 104.000 запослених у овом сектору, а тај број се сваке године повећава за неколико хиљада, има повољну радну и друштвену климу и велики број страних компанија, које представљају отворена врата за даљу миграцију у ЕУ или САД.
Друге агенције могу имати фиксне трошкове по раднику. На пример, агенција Ресурси наводи фиксне трошкове од 350 евра по раднику, који покривају државне таксе за издавање радних виза и боравишних дозвола. Неке агенције формирају цену услуга на основу бруто цене радног сата, која укључује све порезе, доприносе и провизију агенције. Укупан трошак се
тада рачуна множењем бруто цене по сату са бројем остварених радних сати, уз додатак ПДВ-а.
Важно је напоменути да ови трошкови могу варирати између различитих агенција и да је препоручљиво директно контактирати одабрану агенцију, како бисте добили прецизну понуду прилагођену вашим специфичним потребама.