ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА КАО ШАНСА Како учешће на међународним сајмовима може покренути српску текстилну индустрију
У циљу јачања индустрије текстила, одеће, коже и обуће, потребно је смањити оптерећење на зараде и коришћење пореских кредита, али дати и подршку кроз субвенције или бесповратна средства за модернизацију производње и прелазак на обновљиве изворе енергије, речено је на недавно одржаном састанку у Привредној комори Србије.
Уз то, у циљу јачања овог сектора привреде треба решити и проблеме лажног и неоправданог одсуствовања запослених са рада, али и изнаћи решење за извоз, рециклажу и уништавање текстилног отпада.
Удружење за индустрију текстила, одеће, коже и обуће заступа 8.431 привредно друштво и предузетника, са 54.524 запослена радника, што чини 2,4 одсто укупне запослености у Србији, истичу у ПКС. Представници тог удружења истакли су значај могућности смањења оптерећења на зараде и коришћења пореских кредита, оценивши да би се смањењем пореских и доприносних оптерећења сигурно створили услови за бржи економски раст земље, али и за запошљавање нових радника, јер би то смањило цену рада коју плаћа послодавац.
– Субвенције и бесповратна средства од виталног су значаја за развој текстилне индустрије, посебно имајући у виду да се велики број малих дизајнера и предузетника суочава с бројним изазовима – каже Бојана Угрешић, власница Модног студија “Бојана Угрешић” у Сомбору.
– Међу најважнијима су: набавка машина и опреме, репроматеријала и материјала, улагање у софтвер, као и финансирање маркетиншких активности. Ови трошкови најчешће настају пре него што дође до реализације продаје, што додатно отежава сам почетак пословања и раст. За одржив развој било ког система, без обзира на његову величину, неопходна је едукација која обухвата кораке акумулације, инвестирања и расподеле средстава, с циљем постизања ефикасности и дугорочне стабилности.
По њеним речима, дефицит стручне радне снаге један је од кључних изазова у сектору. Недостатак стручне радне снаге посебно је изражен у сегментима моделирања и израде производа.
– Овај проблем произлази из недовољне понуде квалитетног образовања и практичне обуке у релевантним областима. Потребно је системски унапредити образовне програме и омогућити младим кадровима приступ савременој едукацији и практичној обуци. Само на тај начин могу стећи компетенције које ће им омогућити да одговоре на потребе домаћег тржишта и учине финалне производе конкурентним на глобалном нивоу – истиче Бојана Угрешић.
Контрола боловања
Чланови уцдружења су указали да је један од кључних проблема и проблем лажног и неоправданог одсуствовања запослених, с обзиром на то да се у текстилној индустрији, где је производња високо организована и временски осетљива, свако неоправдано боловање директно одражава на производни процес.
У саопштењу ПКС се истиче да је на састанку предложено да се повећа контрола кроз сарадњу са здравственим установама, увођењем транспарентних процедура за пријаву боловања, али и да се развију механизми за брзу проверу оправданости боловања и уведу санкције за злоупотребе. Предложено је да се размотри и могућност да трошак накнаде зараде за време боловања запослених, након кратког периода (до пет радних дана), у целости пређе на терет државе, односно надлежног фонда, чиме би се смањило финансијско оптерећење послодаваца, уз истовремено очување права запослених.
Сматра да су веома важни умрежавање и подршка за наступ на међународним сајмовима
– Велики значај за развој индустрије имало би системско подстицање учешћа домаћих произвођача на међународним сајмовима и догађајима путем институционалне подршке. Умрежавање с глобалним бајерима – купцима, дистрибутерима и брендовима може директно допринети већој видљивости производа с нашег тржишта и отворити врата за нова партнерства и извоз. Та присутност не само да подстиче развој финалних производа, већ омогућава и компанијама које поседују знање и капацитете да учествују у глобалном производном процесу, као поуздани партнери за стране модне и текстилне брендове. Тиме се омогућавају додатни раст и интернационализација индустрије, што представља кључну шансу за дугорочни економски развој – наглашава Бојана Угрешић.