ПУТ КА СМАЊЕЊУ СМРТНОСТИ ОД КАРДИОВАСКУЛАРНИХ БОЛЕСТИ Персонализована медицина и нове терапије
Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти у Србији, одговорне за око 48.000 преминулих сваке године, показују последњи подаци из 2023. године.
Неопходно је унапредити превенцију, дијагностику и лечење. Кроз сарадњу Србије и Швајцарске, Кардио иновациони форум ће приказати како интеграција технологије у медицини може да побољша здравље пацијената. Тема форума обухватиће правовремену дијагностику, дигитализацију здравствених система и иновативне приступе лечењу, укључујући персонализовану медицину и савремене методе за контролу ЛДЛ холестерола.
Кардио иновациони форум је један од добрих примера како међународна сарадња може да допринесе бољој здравственој заштити и напретку у лечењу кардиоваскуларних болести. Овај догађај представља и корак ка унапређењу међусобне сарадње у области биотехнологије, вештачке интелигенције и здравствене технологије.
Амбасадорка Швајцарске у Србији Њ.Е. Анне Лугон-Моулин, каже како је Швајцарска поносна што је домаћин платформама као што је Кардио иновациони форум, где се наука, технологија и здравствена политика спајају у корист друштва.
- Србија има све снажнији екосистем талената у области биотехнологије и вештачке интелигенције и видимо значајан потенцијал за продубљивање наше сарадње у тим областима. Партнерство између компаније Новартис и Био4 Кампуса одличан је пример како швајцарска и српска стручност могу усаглашено да делују како би се развиле конкретне иновације које спасавају животе. Остајемо посвећени подршци иницијативама које доносе дугорочне користи за обе наше земље - изјавила је Њ.Е. Анне Лугон-Моулин.
У четири од пет случајева кардиоваскуларних смрти узрок је атеросклеротска кардиоваскуларна болест (АСКВБ). Готово 40 одсто одрасле популације изложено је ризику, а забрињава и чињеница да се више од једне трећине кардиоваскуларних смрти јавља прерано код људи млађих од 70 година.
Фактори ризика
Пушење, неадекватна и недовољна физичка активност, неодговарајућа исхрана која доприноси поремећеном статусу холестерола, превасходно високим вредностима ЛДЛ холестерола, артеријска хипертензија и дијабетес су главни фактори ризика за настанак кардиоваскуларних обољења.
Кардиолог из Универзитетског Клиничког центра Србије професор др Арсен Ристић казао је како је у последњих неколико година медицина постигла велики напредак у превенцији и лечењу кардиоваскуларних болести захваљујући новим терапијама и технологијама. Данас имамо на располагању софистициране дијагностичке методе, али и алате вештачке интелигенције који омогућавају прецизнију и бржу анализу великих количина података.
Софистициране дијагностичке методе и алати вештачке интелигенције омогућавају прецизнију анализу података. Посебан фокус је на лечењу повишеног холестерола, кључног фактора ризика за атеросклерозу, која узрокује многе кардиоваскуларне болести. Иновативни лекови нове генерације омогућавају ефикасну контролу ЛДЛ.
- Технологије као што су вештачка интелигенција и дигиталне базе података помажу лекарима да боље препознају високо ризичне пацијенте и прецизније прате резултате терапије. Међутим, кључ успеха лежи у подизању свести о значају превентивних прегледа, јер многи људи не реагују док се не деси озбиљан кардиоваскуларни инцидент. Када се ризик препозна на време, можемо спасити хиљаде живота годишње. Само уз правилну примену превентивних мера и савремених терапија, могуће је смањити смртне случајеве од кардиоваскуларних болести у Србији за најмање 30 одсто – објаснио је кардиолог из Универзитетског Клиничког центра Србије професор др Арсен Ристић.