ФИЛМ О РЕСТАУРАЦИЈИ „МАЈСКЕ СКУПШТИНЕ 1848” ПРЕД ГЛЕДАОЦИМА Занимљива прича једне вредне СЛИКЕ ПАВЛА СИМИЋА
Једна наша слика завредела је да се о њеној судбини сними филм, и та част припала је “Мајској скупштини 1848” Павла Симића, о чијем нестанку, па проналаску и враћању у Србију, у Галерију Матице српске, говори документарно - играно остварење “Летопис Мајске скупштине 1848”, које је управо премијерно приказано у ГМС.
Новинар Мирослав Стајић је аутор сценарија и редитељ овог филма, насталог у копродукцији Галерије Матице српске и куће „Миста продакшн“. О томе како је, и зашто, настао овај филм, на промоцији су говорили др Данило Вуксановић, помоћник управника ГМС, др Снежана Мишић, музејска саветница ГМС, и аутор Мирослав Стајић.
Занимљив и узбудљив живот ове Симићеве слике, која представља једини визуелни траг чувене Мајске скупштине 1848. у Сремским Карловцима, наметнуо се као незаобилазна тема овог филма, који је у почетку требало да забележи конзервацију и рестаурацију ове слике. Траг јој се својевремено изгубио у Бечу, где је сам сликар однео, дуго се о њој није ништа знало, и тек у двадесетом веку се дошло до сазнања да се налази у Мађарском народном музеју у Будимпешти, од којег је и откупљена и донета у Нови Сад. Филм прати и историографска открића до којих се долазило у међувремену, и истовремено осветљава сликарске детаље и карактеристике, такође и открића током процеса конзервације.
- „Летопис Мајске скупштине 1848“ је наслов за који је Мирослав Стајић сматрао да је најбољи за нешто што говори о путу једне слике, што објашњава тај занимљиви садржај, који се налази око толико важних историјских момената, али и оних који су везани за настанак саме слике, касније настанак литографије. Такође и свега онога што се десило у конзерваторској радионици ГМС, под руком нашег колеге Дарка Деспотовића, који је процес конзервације спровео у оквиру пројекта Ре-конзервације - поменуо је Данило Вуксановић на промоцији овог филма, додајући да се испоставило да тај занимљив конзерваторски третман захтева додатно филмско, документарно остварење.
Како је Дарко Деспотовић кренуо да ради на чишћењу слике, полако сy се, по речима Снежане Мишић, откривале разне нове ствари, и долазило се до нових открића, и детаља. Истраживањима се дошло и до неких других сазнања, о томе како је слика из Беча, где јој се траг изгубио, стигла у Мађарски народни музеј, одакле је 1976. путем међумузејске сарадње стигла у колекцију ГМС, како подсећаСнежана Мишић, и од тада, па до данас, заузима кључно место у сталној поставци.
- Повезали смо се са колегама из Мађарског народног музеја, ту пре свега морам да поменем колегу др Шерфезе Саболча, који је пристао и да учествује у филму, и захваљујучи њему, ми смо имали увид у архивску документацију о томе како је слика стигла, и, оно што је важно, утврдили смо да је била идентичних димензија када је стигла у музеј, каква јесте и данас, што значи да су евентуална скраћења и преправке урађене током њеног боравка у Бечу - указује Снежана Мишић на једно од сазнања до којих су дошли.
Филм визуелно подсећа и на још једно откриће, да постоји архивска фотографија на којој се види да је слика “Мајске скупштине 1848” изложена у једној сали, у оквиру велике миленијумске изложбе у Будимпешти, одржане 1896. То су, по речима Снежане Мишић, два нова историографска открића која су се надовезала на причу о конзервацији, и све то је подстакло Мирослава Стајића, да од иницијалне идеје да се више документује конзерваторски процес, дође до тога да се снима играно-документарни филм.
- Иницијална идеја за сам филм је заправо био процес конзервације и рестаурације. Наша је жеља била да кроз видео документацију забележимо сав тај рад, како би остао, не само за неке будуће генерације истраживача и конзерватора, него како би остао и за ГМС као нека врста, условно говорећи, показне вежбе, која може да после, за неке друге поступке, послужи и приликом формирања те архивске грађе и документације, када говоримо о видео материјалу - истакао је Мирослав Стајић.
Како су кренули истраживачки радови, и како се долазило до нових сазнања и дотад непознатих детаља о слици, ствари полако слагале, напомиње Мирослав Стајић, тако да је било јасно да ту постоји потенцијал не само стварање архивског филма, већ нечег за озбиљнији и мало амбициознији филм. Постојало је више сценарија, који су се мењали како су се нове ствари о слици откривале, и тако је и само снимање почело у ГМС и у Кувеждину, како помиње Мирослав Стајић, а дошло се до Беча и Будимпеште. У коначном обликовању овог филма Стајић истиче учешће директора фотографије Александра Зеца, затим и драмских уметника Југослава Крајнова и Љубише Милишића, као и др Исидоре Поповић, тон мајстора Јована Јовановића, конзерватора Снежане Мијић, која је допринела коришћењем алата вештачке интелигенције, и Федора Вртачника, композитора оригиналне музике за филм.
Филм “Летопис Мајске скупштине 1848” ће бити приказан у Ноћи музеја у Галерији Матице српске наредног викенда, а потом ће бити доступан и на Јутјуб каналу ГМС.