”СИР КОЈИ САДРЖИ ПАЛМИНО УЉЕ НЕЋЕ МОЋИ ДА СЕ ЗОВЕ СИР” Министар обећава: Појачаћемо надзор хране, грађани би требало да знају шта једу
НОВИ САД: Грађани су на првом месту када је реч о безбедности хране, они би требало да знају шта једу а Министарство пољопривреде ће појачати надзор хране, изјавио је данас ресорни министар Драган Гламочић који је на Пољопривредном сајму отворио конференцију „Безбедност хране-инспекцијски надзор као гарант здравља потрошача“.
Према његовим речима, у процес контроле хране укључене су све инспекцијске службе.
„Највећи проблем имамо са декларисањем производа у продавницама. Наредне недеље би требало да буде усвојена уредба која ће одредити декларисање млечних производа који у себи садрже биљна уља“, рекао је он.
Навео је и да на рафовима неће моћи да се нађе производ који садржи биљно уље, а да стоји у истој витрини са млечним производима.
„Сир који садржи палмино уље неће моћи да се зове сир. Потрошач не сме да буде у заблуди. Хоћемо да уведемо ред, да се тачно зна шта наши грађани једу“, нагласио је министар.
Најавио је и декларисање месних производа, чиме би требало да се зна колико је месо старо, као и колики је рок трајања.
„Не може да буде исти статус сваког меса и да потрошач не зна да ли је месо произведено у Србији или Шпанији“, навео је Гламочић.
Најавио је и ангажман државних институција око контроле пестицида.
Посебно је похвалио рад инспекцијских служби, а нарочито Ветеринарске инспекције, која је, како је нагласио, показала како инспекцијски надзор може бити ефикасан, транспарентан и у служби потрошача.
Указао је и на значај интегрисаног система управљања ризицима, у који су укључене и фитосанитарна, пољопривредна и санитарна инспекција, саопштило је ресорно министарство.
„Наша улога није да само кажњавамо, већ пре свега да едукујемо произвођаче, као и саме потрошаче. Превенција и знање су кључни за унапређење система безбедности хране“, рекао је он.
Подсетио је и на значајне извозне резултате Србије, истичући да је наша земља тренутно већи извозник него увозник хране.
Према његовим речима, тренутно 56 објеката има дозволу за извоз у Европску унију, 69 у Евроазијску унију, а више од 100 у ЦЕФТА регион.
Гламочић је најавио и јачање улоге Националне референтне лабораторије у Батајници, као и почетак рада Централне лабораторије за контролу квалитета млека од јануара 2026. године.
Резултати ове лабораторије биће основ за обрачун премија и цена млека, што ће, како је истакао, увести транспарентност и мотивисати произвођаче да унапреде квалитет.
„Најквалитетније млеко ће имати најбољу цену и највећу премију, што је правичан систем за све. Време је да укинемо праксу у којој једна страна истовремено одређује квалитет, цену и исплату. Циљ нам је да изградимо поверење у систем", поручио је он.