ПОСАДИТЕ СТАРЕ БАТЕРИЈЕ У ЗЕМЉУ И ДЕСИЋЕ СЕ ЧУДО Аустријски научници пронашли најбољи рецепт за рециклажу
Технички универзитет у Бечу (TU Wien) развио је невероватну технологију која омогућава да се истрошене батерије, уместо да постану токсични отпад, „засаде“ попут семенки и искористе за производњу чистог горива – метана.
Ова иновација не само да решава проблем батеријског отпада, већ и директно доприноси борби против климатских промена.
Суштина открића је у коришћењу материјала из старих батерија, попут никла и алуминијум-оксида, а који се претварају у нанокатализатор. Тај катализатор омогућава хемијску реакцију у којој се угљен-диоксид (CO₂) уз помоћ водоника претвара у метан. Дакле, штетни CO₂ гас постаје корисно гориво које се може користити у индустрији, транспорту и енергетици.
Од отрова до решења
С обзиром на то да се сваке године гомилају милиони коришћених батерија, ова технологија нуди дугорочно решење проблема електронског отпада. Уместо да завршавају на депонијама или бивају извожене у сиромашније земље, старе батерије добијају нову, корисну сврху – производњу енергије.
У већини земаља опције су ограничене:
- Делимична рециклажа, где се извлаче вредни метали, али то је скупо и неефикасно.
- Складиштење, где батерије чекају будуће решење у специјалним „гробљима“.
- Извоз у сиромашније земље, где завршавају без адекватног третмана, загађујући земљу и воду.
Аустријски приступ, за разлику од ових метода, не само да решава проблем, већ га претвара у ресурс.
Претварањем CО₂ у метан, ова технологија не само да смањује емисије гасова стаклене баште, већ и ствара гориво које може заменити фосилне изворе. На тај начин спаја управљање отпадом, рециклажу и обновљиву енергију у јединствен циклус.
Европски одговор Силицијумској долини и Кини
Док Силицијумска долина најављује футуристичке пројекте, а Кина доминира масовном производњом, Аустрија нуди нешто подједнако моћно, практично решење засновано на ономе што већ имамо. Уместо развоја нових проблема, Аустрија затвара круг и нуди одрживу алтернативу, тихо, али темељно.
Ова технологија могла би да означи почетак нове ере у којој Европа постаје лидер у зеленим технологијама и то не због квантитета, већ због паметних и системских решења, пише UnionRayo.