МАЛИ МАТУРАНТИ БОЉЕ ЗНАЈУ ХЕМИЈУ НЕГО СРПСКИ ЈЕЗИК "Утисак је да деца знају добро све предмете" Ево шта је осмацима било најтеже на завршном испиту

Евидентне су разлике у резултатима између природних и друштвених наука. Тако се хемија, иако најмање биран предмет, показао као област у којој су матуранти остварили запажене резултате. То је код многих покренуло питање да ли се српски језик учи на погрешан начин или се ученици једноставно више окрећу природним наукама. Истражујемо шта је заправо разлог томе.

"Утисак је да деца знају добро све предмете"

Према мишљењу Андреје Павловића, наставника из математике, утисак је да су ђаци добро урадили малу матуру.- Први утисак је да деца добро знају све предмете, очигледно, пошто је некако сваке године то све боље и боље. Разлика је велика само зато што је мали број наших ученика на крају основне школе бира тест из хемије. Подаци говоре да тест из хемије полаже око 6, или 7 процента ове године, а у мојој школи је ове године тест из хемије полагало је 17,6 посто, што значи доста више него раније - рекао је Андреја Павловић за "Блиц ТВ".

70 одсто ученика бира ова два предмета

Он се осврнуо о на то које су предмете деца најчешће бирала.

- Најчешће се бирају географија и биологија. Географија је у проценту, ево већ две, три године мало више од биологије, и тај проценат је већи од 40 и нешто. Укупно та два предмета бира више од 70 процената ученика - рекао је Павловић за "Блиц ТВ".

Подсетимо, у извештају Министарства просвете објављеном крајем априла ученици су највише бирали географију (46,2%), затим биологију (31,4%), историју (9%), физику (7%), а најмање њих се определио за хемију (6,4%).

Зашто су резултати из математике бољи него из српског

Он је оценио да, када се говори о српском језику, постоје различите области које се проучавају, укључујући граматику, књижевност и разумевање текста, и да ученици у тим областима имају потешкоћа.

- Из српског језика има неколико различитих категорија. Једна категорија је граматика, једна је књижевност, а једна категорија је разумевање текста. Чини ми се да тренутно имамо помало дефицит знања код наших ученика. Такође, важно је напоменути да је прошло много часова српског језика од првог до осмог разреда основне школе. Оно што се тражи на пријемном испиту обухвата велики број лекција и обиман ниво знања. Приметио сам да је материјал из српског језика доста тежак. Велики проблем је разумевање текста, што математичарима, као што сам и ја, иде боље због веће логике у њиховом раду - каже он током гостовања за "Блиц ТВ"

Испит из хемије урађен најбоље, али...

Данијела Чепић, професорка хемије из ОШ "Кнегиња Милица" оценила је у разговору за "Блиц" да је на нивоу Србије завршни испит мале матуре добро урађен.

- Колико ја видим, испит из хемије урађен је, када се просечно саберу све оцене најбоље на нивоу Србије. Ђаци нису уопште лоше прошли, задовољна сам том генералном сликом успеха, иако још нисмо добили тачне резултате ученика који су полагали хемију у школи у којој предајем - рекла је Чепић за "Блиц".

Како каже, мали број ученика изабрао је хемију, што није необично.

- Истина је да је мали број ученика изабрао хемију, и то није ништа чудно. Ја се често нашалим кажем "чета мала али одабрана". Али, шалу на страну, тест је био прилагођен и актуелној ситуацији у школама, и када се узме у обзир то да многе школе нису имале редовну наставу добро је урађен - истиче.

Зашто ученици бирају хемију

Према њеним речима, неки ученици бирају хемију као трећи предмет јер се у основној школи учи само две године, мислећи да ће им бити лакше да је припреме.-

Постоји том малом проценту ученика који бирају хемију, један део који овај предмет бира као трећи зато што се хемија у основној школи учи само две године.

Због тога им делује лакше да спреме предмет који уче две године, него четири. Такви предмети који се уче од петог су, рецимо биологија или географија. Ти предмети су за разлику од хемије просто опипљивији. Хемија је можда лакша јер је мање обимна, али већина ученика који одаберу хемију то ради зато што је знају и воле - објашњава.