РЕЗОН: Монтажа: Од Ћација до контејнер револуције

Пише: Милорад Бојовић

Ако желиш да политичког противника оцрниш у јавности, онда уради нешто што ће свима изгледати као да је његових руку дело, каже један од главних јунака у роману „Монтажа” Владимира Волкова. Кад је, од 2000. до 2012, ширење аутономије Војводине било главни политички програм данашње опозиције, на недељном нивоу су се дешевали инциденти с међунационалним предзнаком. Рушени су споменици на католичким гробљима, по узору на КГБ, који је у Немачкој, због ширења бојазни од повампирења фашизма, с времена на време рушио јеврејске споменике. Графити мржње исписивани су брже него што су медији то могли да испрате. Наркомани разних нација злоупотребљавани су за сукобе, којима је у медијима и политичком дискурсу даван идеолошки и националистички предзнак. План је засниван на удици да српски национализам који се шири из Београда угрожава војвођански мултионационализам, мултикултураност и толеранцију, и да ће Војводина бити мирна, само када добије адекватну самосталност у односу на Београд. Седам од 15 садаших странака и покрета, живело је пуних 12 година, веома квалитетно од те политичке намештаљке. 

Новосађани су средином јуна сведочили једној сличној монтажи. Испред капије Змај Јовине гимназије исписана су два графита. С једне стране писало је „Ћаци је жив”, а с друге стране капије „Где сте наци?” Оба графита семантички и пропагандно одговарају наративу, паролама и слоганима које користи Српска напредна странка. И представљају наставак саге о „Ћацију”, започету крајем јануара, кад је на истом месту освануо сличним шкрабописом исписан графит „Ћаци у школе”. 

„Ћаци” је међу студентима организаторима блокада, опозицијом, њиховим аналитичарима и медијима уздигнут у симбол СНС-а као странке неписмених и нижевредних. И свих који их подржавају. Истовремено су на другој страни студенти у блокади проглашени за најписменији и најобразованији део Србије. То је довело до огромних друштвених раслојавања, тензија и подела међу грађанима. 

СНС у јануару није адекватно реаговао. Графиту нису придавали важност. Нису га сматрали озбиљном ствари. Да јесу, одмах би доказали да је графит „Ћаци у школе” настао у пропагандној кухињи супротне стране

Све успешне пропагандне монтаже се креирају на основу семиотичких принципа: - медијум је порука, и знак представља означено. Сасвим је извесно да је јануарски графит „Ћаци у школе” био намештаљка. Из више разлога. Написан је ћирилицом, која је у пропагандном космосу левих либерала симбол нетолеранције, национализма и затуцаности. Насупрот латиници, која је за њих симбол просвећне слободоумности. Наметнута је логика да онај ко подржава СНС логично пише ћирилицом, али пошто је део неписмене, крезубе руље, не разликује сва слова. 

Свакодневно бомбардован новим кризама, блокадама школа, факултета, улица, растом друштвених тензија, које су претиле да прерасту у отворени сукоб међу грађанима, СНС у јануару није адекватно реаговао. Графиту нису придавали важност. Нису га сматрали озбиљном ствари. Да јесу, одмах би доказали да је графит „Ћаци у школе” настао у пропагандној кухињи супротне стране. Након што је уследила политичка кампања „Ко не скаче тај је Ћаци”, „Ћација” су уздигли у симбол патриотизма и посвећености образовању. 

Кроз разне фазе, и разне околности, „Ћаци” је еволуирао у непремостиву еквидистанцу између напредњака и организатора блокада. Студенти и опозиција ишли су чак дотле да су чланове СНС-а спречавали да комуницирају са грађанима и да се баве политичким деловањем. СНС је тврдио да је у питању незапамћена политичка тиранија, која свима који нису „блокадери” укида слободу говора, слободу кретања и слободу учествовања у политичком животу. Тврдили су да студенти и опозиција демократију тумаче као једноумље. Ствари су се додатно заоштриле након напада на „Ћација” Милоша Павловића. Тада је дошло  до лансирања слогана „боље Ћаци него наци”. 

Аристотел је успоставио правило да детаљ из првог чина, мора имати одсудну улогу у разрешењу драме. Након јануарског „Ћаци у школе” већина грађана је прихватила да је „Ћаци” синоним за СНС. Јунски повратак „Ћација” на ограду Змај Јовине гимназије, требало је да изазове нове масовне демонстрације и оживи оштрицу и снагу замрлих протеста. Монтажа овог пута није успела. СНС је прозрео намештаљку, и одмах позвао полицију да пронађе писца графита, његове наручиоце и да о резултатима истраге обавести јавност. 

Семиолошки оглед о „Ћацију” разоткрио би дубоке, вишевековне корене стереотипне пропагандне поделе Срба на ћириличаре и латиничаре. Латиничари су за грађанско друштво, ћириличари за националну државу. Латиничари су за људска права и слободе. Ћириличари су против демократских вредности. На тој пропагандној матрици „пумпају” се блокаде улица и студентска револуција. Студенти су за лепши живот. Власт је против напретка. Међутим, живот најбоље и најубедљивије демантује сваку пропаганду. Грађани с једне стране имају политички покрет који им блокадама свакодневно загорчава живот и не нуди им никакав већи и пожељнији животни бенефит. Са друге стране имају власт, у чије време је просечна новосадска плата премашила 1.000 евра, са тенденцијом даљег раста. Квалитетна егзистенција је кључна тачка уједињавања људи. Леп живот је снажнији ујединитељ од било које деструктивне идеологије.

Аутор је стручњак за односе с јавношћу