(ФОТО) ВАЖНИЈЕ СУ ИМ ПТИЦЕ ОД ВЕТРЕЊАЧА Некадашња југословенска република стопирала масовну градњу ветропаркова, ево и зашто
Бура, трамонтана или фен - све су то типови ветрова који дувају у Словенији.
Крећу се кроз долину Випаву преко Краса све до Трста и мора.
Ипак, немојте очекивати да ћете у овој земљи видети велики број ветротурбина. За сада, Словенија поседује само неколико мањих јер већина најветровитијих подручја спада у Натура 2000, европску мрежу која штити више од 18 одсто територије Европске уније.
Циљ је јасан - треба очувати станишта и велики број врста птица. Због тога прописи бране изградњу ветротурбина на подручјима које спадају под Натура 2000.
Са друге стране, Словенија је један од примера где се зелене праксе косе са другим зеленим праксама.
Како Европа жели што успешније да се декарбонизује, покреће се значајан број пројеката захваљујући којима би електричну енергију требало да добијамо из чистих извора, попут ветра. Међутим, ти "чисти" пројекти су често у супротности са мерама заштите животне средине које су донесене пре више деценија.
Тако у суседној Аустрији ветропаркови бујају, док су са словеначке стране и поједине студије ветра стопиране.
То није проблем само у Словенији. Кипар је зауставио градњу ветропарка како би се заштитило гнежђење птица грабљивица, а од сличног пројекта се одустало и у Шпанији због приговора мреже Натура 2000.
Ветропаркови "цветају" у Аустрији
Ветроелектрана "Штајнбергер Алпи", примера ради, у функцији је од августа 2022. и поседује снагу од 19,8 мегавата. Годишње произведе око 46 гигават-часова електричне енергије, која се спроводи у долину седам километара дугим подземним кабловским каналом.
Већи и снажнији ветропарк "Лаваминд" биће још ближи граници са Словенијом. Имаће седам турбина са генераторима снаге 6,8 мегавата немачког произвођача "Нордеx". Четири стуба достизаће висину од 118 метара, а три 164 метра. И тамо ће се струја спроводити у долину подземним каблом. Електрана ће годишње производити до 80 гигават-часова струје, што је довољно за 21.000 просечних домаћинстава, преноси словеначки "Дневник".
Мере заштите тетреба и уралске сове
Процедура изградње ветроелектране нешто је другачија него у Словенији. Спроводи се кроз обједињени поступак процене утицаја на животну средину (УВЕ), у којем надлежни органи Корушке разматрају колико је пројекат прихватљив. Издавање дозвола траје од шест до 18 месеци. Такође, мора се обратити пажња и на природу, конкретно, треба ли побољшати или заштитити станишта тетреба и уралске сове. Тетреби су били заштићени и код електране Шентјуриј у Словенији, а стубови су обојени хоризонталним пругама да би се избегли судари при слабој видљивости.
Процена утицаја ветропарка "Лаваминд" одложена је због приговора Корушког завода за заштиту животне средине и невладиних организација.
Која је минимална удаљеност између турбина и стамбених објеката? То зависи од покрајине, у Корушкој је 1.500 метара, у Штајерској 750, али могу се поставити и ближе ако докажете да неће бити неприхватљиве буке.
Словеначка фарма удаљена само 720 метара
Извештај о процени утицаја преведен је на словеначки језик.
"Неке појединачне (стамбене) зграде у Словенији су ближе турбинама него оне у Аустрији", наводи се у документу. Једна турбина биће удаљена 720 метара од фарме у Словенији (ваздушном линијом).
"Уопштено говорећи, може се рећи да се у Словенији (...) не очекују штетни утицаји", записано је.
Словеначки противници ветроелектрана упорно упозоравају на буку, међутим, руководиоци пројекта уверавају да нема разлога за бригу.
Шта је Натура 2000?
Мрежа Натура 2000 је главни инструмент за заштиту биодиверзитета у Европској унији заснован на две најважније Директиве о заштити животне средине – Директиви о птицама и Директиви о стаништима. То је еколошка мрежа заштићених подручја која је основана да обезбеди опстанак највреднијих врста и станишта, промовишући заштиту бројних екосистема И обезбешујући да европски систем природе остане здрав и отпоран. Сматра се највећом мрежом заштићених подручја на свету данас.
Заштита природе је важна тема и за Србију као део преговарачког процеса за приступање Европској унији, посебно у примени поглавља 27 посвећеном заштити животне средине и климатским променама. Делегација Европске уније у Републици Србији подржава Министарство заштите животне средине кроз различите пројекте у транспоновању европски директива о животној средини у законодавство Србије. Један од тих пројеката је "ЕУ за Натуру 2000 у Србији", двоипогодишњи пројекат који је финансирала Европска унија.
За успостављање мреже Натура 2000 у Србији, Европска унија је од 2015. године донирала више од 3,5 милиона евра.
Богата природа Словеније
Природа је у Словенији међу најбујнијима у Европској унији. Генерације Словенаца успеле су да сачувају природу у толикој мери да више од половине територије земље обухватају подручја од посебног интереса (56% Натура 2000, заштићена подручја, природне лепоте итд.). Подручја мреже Натура 2000 покривају око 37% територије земље.
У Словенији живи више од 22.000 животињских и 3.500 биљних врста, међу којима је више од 2.000 са Црвене листе угрожених, док је више од 800 животињских и више од 300 биљних врста заштићено.
У оквиру мреже Натура 2000, у Словенији је заштићено 205 животињских и 27 биљних врста (врсте Натура 2000), што представља нешто више од 10% свих Натура 2000 врста и типичних природних станишта (типова станишта) у Европској унији. Стање биљних и животињских врста у Словенији је упоредиво са стањем у остатку Европске уније.
У већини општина (83), мрежа Натура 2000 покрива између 5% и 30% територије, док у 23 општине покрива чак 80% територије или више.
Око 70% површине Натура 2000 подручја чине шуме, а нешто више од 20% чини пољопривредно земљиште. Мере заштите природе у шумама под мрежом Натура 2000 углавном су спровођене у шумама у државном власништву. У приватним шумама, ове мере су у почетку спровођене уз помоћ пројектног финансирања. Од 2017. године, средства из Шумског фонда се користе за примену ових мера и у шумама у приватном власништву.
