ПУЛА И ЗЛАТНОМ АРЕНОМ ЗА НАЈБОЉИ ФИЛМ ПОКАЗАЛА ДА ПОСТОЈИ ДРУГАЧИЈА ХРВАТСКА ОД ОНЕ КОЈУ ПРЕДСТАВЉА ТОМПСОН Тријумф „Миротворца”, награде и Лежаићу и Емилији Гашић

Филм који анализира почетке рата у Славонији кроз лик шефа осјечке полиције Јосипа Реихл-Кира, освојио је Велику златну арену за најбољи филм у главном, националном програму. Документарац на којем су сценаристички сарађивали новинари Драго Хедл и Хрвоје Зовко показује како је смирени шеф осјечке полиције постао сметња екстремистима, поготово онима с хрватске стране који су сматрали да је он брана „одлучнијем конфронтирању са српским побуњеницима”. И маја 1991. на улазу у Тењу, у по бела дана, након што је ненаоружан с локалним Србима преговарао о уклањању барикада, Јосипа Реихл-Кира и још двојицу представника осјечке власти ликвидираће пред гомилом сведока „хрватски бранитељ” Антун Гудељ.

„Миротворац” посебно анализира нарастајући анимозитет између Реихл-Кира и најутицајнијег локалног ХДЗ-овца Бранимира Главаша, који ће касније бити осуђен на вишегодишњу робију због ратних злочина. Филм кроз архивске ВХС снимаке из 90-их година прошлог века, снимке локација на којима су се догађаји збили, те аудиозаписа интервјуа са сведоцима дочарава и ужарену атмосферу у ратној Славонији гдје тврдоглави миротворац попут Реихл-Кира није имао шансе. „Истовремено, овај је Рамљаков филм досад вероватно и политички најрелевантнији, јер се супротставља доминантном хрватском погледу на рат, који је у међувремену постао сасвим некритичко-митомански”, оцењује Павичић.

У конкуренцији мањинских копродукција најбоље је остварење „Зашто је овде тако зелено?“, док је Златну арену у регионалном програму освојио филм „78 дана“

Из Пуле се с наградом враћају и два српска филма: Награду за најбољу мањинску копродукцију добио је Никола Лежаић за филм „Зашто је овде тако зелено?“, док је Златну арену у регионалном програму освојила редатељка Емилија Гашић за „78 дана“, које је лане и на Палићу завредело Златни торањ за најбољи филм. Иначе, остварење које је на Пулском фестивалу словило за највећег фаворита – докудрама „Fiume o morte!“ Игора Безиновића – можда није освојио главну награду, али их је ипак покупио прегршт. Ово остварење о 16-месечној окупацији Ријеке 1919. године под вођством италијанског песника али и фашисте Габриелеа Д’Аннунзија освојило је признања за најбољу режију, сценографију, продукцију, костимографију, маску и кастинг.

Две главне глумачке награде отишле су филму „Добра дјеца“ редатеља Филипа Перузовића. Награду за најбољу мушку улогу понио је Филип Шоваговић, а ону за женску Нина Виолић. Уз то, перузовићев је филм награђен и за камеру (Томислав Сутлар). Награду за споредну женску улогу добила је Зринка Цвитешић за филм „Дражен“ у којем глуми Драженову мајку Бисерку, а за споредну мушку улогу награђен је Андрија Жунац за филм „Зечји насип“ Чејен Чернић Чанак. Други глумац из тог филма – Лав Новосел – добио је награду Бреза за најбољег дебитанта.