scattered clouds
21°C
21.07.2025.
Нови Сад
eur
117.1752
usd
100.8392
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ПОЧИЊЕ 32. ФЕСТИВАЛ ЕВРОПСКОГ ФИЛМА ПАЛИЋ Ко је убио Илку Марковић

19.07.2025. 08:52 09:01
Извор:
Дневник
седеф магла
Фото: Кадар из филма „Седеф магла” Милорада Милинковића/ промо

Овогодишње, 32. издање Фестивала европског филма Палић биће вечерас свечано отворено на Летњој позорници Палић уручењем награде „Александар Лифка” за изузетан допринос европској кинематографији украјинском редитељу Сергеју Лозници, као и награде Undegraund Spirit за изузетан рад на пољу независног филма аустријском редитељу Петеру Черкаском.

По завршетку свечане церемоније, публика ће моћи да погледа светску премијеру филма „Седеф магла” недавно преминулог редитеља Милорада Милинковића, који ће бити приказан ван конкуренције. 

Радња филма, снимљена по бестселеру Драгољуба Стојковића, смештена је у 1882, када је Јелена Илка Марковић покушала да убије краља Милана Обреновића у Саборној цркви. Осуђена је на 20 година затвора и убрзо затим је пронађена мртва у затворској ћелији – званична верзија гласи да се обесила пешкиром о кревет. 

Трагови говоре да самоубиство није било могуће. Седам година касније, истог дана су пронађена два тела – на обали Саве аласи проналазе тело убијене девојке, а у Топчидерској шуми тело праунука кнеза Милоша. Открива се да су ова оба убиства повезана са атентатом у Саборној цркви. После много времена, тај случај је поново отворен... 

Сценарио заједнички потписују Милорад Милинковић и Драгољуб Стојковић, а главне улоге тумаче Милош Тимотијевић, Петар Стругар, Јана Ивановић, Небојша Дугалић, Воја Брајовић, Лука Грбић, Миона Марковић, Јелена Илић и Мариана Аранђеловић.

Главну такмичарску селекцију овогодишњег Фестивала европског филма Палић чине и филмови „Два тужиоца” (Украјина) Сергеја Лознице, „Сањати лавове“ (Португал)  редитеља Паола Марино-Бланка, „Све је у реду“ (Мађарска) Балинта Данијела Шоша, „Одраз у мртвом дијаманту“ (Белгија) редитељског дуа Елен Кате и Бруно Форзани, „100 литара пивског злата“ (Финска) Темуа Никија, „Огледала бр. 3“ (Немачка) Кристијана Пецолда, „Несташне девојке“ (Словенија) Уршке Ђукић, „Миран живот“ (Грчка) Александроса Авранаса, „Само ми реци да ме волиш“ (Француска) редитељке Ан Ле Ни и „Еј, салаши“ Маје Узелац (ван конкуренције). 

У главном програму, али ван конкуренције, на затварању фестивала, 23. јула, биће приказан филм о легендарном Звонку Богдану „Еј, салаши” Маје Узелац 

У такмичарској селекцији програма „Паралеле и Судари”, у биоскопу Абазија на Палићу биће приказани филмови „Лотос” (Литванија) редитељке Сигне Биркове, „Повереница” (Турска) редитељског пара Чагла Зенчирчи и Гијом Ђованети, „Токсично“ (Литванија) редитељке Сауле Блувајте, „Зечји насип“ (Хрватска)  Чејен Чернић Чанак, „Коматоген“ (Румунија) Игора Чобилеанског, „Тако је говорио ветар“ (Јерменија) Марије Ригел, „Медени месец”  (Украјина) Жане Озирне,  „Реституција или Сан и јава старе гарде“ (Србија) Желимира Жилника, „Црна рупа“ (Финска) Монике Симец и „Хоровођа“ (Чешка) Онџеја Провазњика.

Током трајања фестивала, на програму ће бити приказани и филмови у оквиру селекција Млади дух Европе, Нови мађарски филм, Нови европски документарци, Eco dox, Омаж добитнику Underground Spirit награде, EFA Shorts, MIOB in shorts, селекција филмова са Жигмонд Вилмош фестивала, заједничка селекција филмова пројекта ФАФА, селекција „Нежне стварности”, као и неколико специјалних пројекција. 

У оквиру пратећег програма, у галерији Отвореног универзитета Суботица биће постављена изложба „Снага љубави: Властимир Гаврик” посвећена овом филмском и телевизијском сценографу. У Биоскопу Абазија биће пак приређена изложба „Седам карикатура за седму уметност” афирмисаних домаћих карикатуриста. 

У току фестивала планирана је и промоција нове књиге великог познаваоца седме уметности Саше Радојевића „Филмска деца улице”.

Извор:
Дневник
Пошаљите коментар