(ФОТО, ВИДЕО) „ДНЕВНИК” У ПОСЕТИ ЈЕДИНСТВЕНОЈ ФАРМИ У СРБИЈИ Права органска пилетина стиже само из Госпођинаца
Потенцијали за производњу органске храна су велики, али на домаћем тржишту највише се гаји поврће, па онда воће и житарице.
Немамо фарме које се баве товом пилића, осим једне у Госпођинцима, у општини Жабаљ, која органски узгаја пилиће и прерађује месо и сваке године сертификује производњу.
− Углавном фарме рекламирају месо и прерађевине као домаће, настале у природном окружењу, али за ту производњу немају сертификат јер такав тов и није органски, пошто у исхрани користе концентрат − каже за „Дневник” Драгана Мартиновић, која се товом пилића бави пет година на Био Панон фарми у Госпођинцима.
3.700 динара кошта цело пиле од 2,2 килограма
Као инжењер технологије определила се за производњу органске пилетине јер верује да је храна без антибиотика и хормона раста важна у људској исхрани.
− Предност органске пилетине огледа се у узгоју који се одвија без антибиотика, хормона раста, у хуманијем и природнијем окружењу пилића. Они се слободно крећу у три пута већем простору него пилићи утовљени у конвенционалној производњи. Хране се само органском биљном храном, која мора имати ознаку о органској производњи по стандардима органске сертификације, па је и квалитет меса неспоран − истакла је Драгана Мартиновић.
На домаћем тржишту нема јаја произведених по нормама органске сертификације, па се пилићи увозе из ЕУ (Драгана Мартиновић)
Тов пилића траје минимум 81 дан у објектима где се слободно крећу, а време проведено напољу зависи од узраста пилића и временских услова. − У органској производњи дозвољен је само узгој спорорастућих хибрида, па тов траје много дуже у односу на стандардан. И, пошто на домаћем тржишту нема јаја произведених по нормама органске сертификације, пилиће увозимо из ЕУ − каже саговорница.
Држава даје добре подстицаје, али се тов живине не покреће
Пошто у Србији имамо само фарму у Госпођинцима за тов и прераду органских пилића и прерађевина, може се рећи да органска производња живине код нас није развијена. Те производње нема ни у тову стоке. Једина фарма на Голији бави се прерадом јагњећег и јунећег меса и за то има сертификат, других фарми нема са ознаком − навели су у Националној асоцијацији за органску производњу.
Тов живине и стоке регулисани су Законом о органској производњи и Правилником о контроли и сертификацији у органској производњи и методама органске производње. Законски акти одређују минималне захтеве које треба да испуне произвођачи који желе да се баве органском производњом, а пошто почетак производње захтева велика материјална улагања, товљачи и прерађивачи се не упуштају у инвестиције упркос томе што је таква храна вишеструко скупља у односу на стандардну. И подстицаји за ту производњу су вишеструки у односу на стандардне. Сваке године објављују се јавни позиви за органске произвођаче, којима држава обезбеђује бесповратни новац за инвестиционо улагање, и то у високом проценту.
Наглашава да све више купаца жели да се храни намирницама добијеним на природан начин, без вештачких додатака, и да органски произвођачи успевају да робу продају, без обзира на то што су намирнице са ознаком здраве хране вишестуко скупље.
− Мада месо и прерађевине имају вишу цену у односу на пилетину из стандардне производње, мајке све чешће желе да децу хране таквим намирницама, и баке их купују за унуке, има и болесних који у органским производима траже оздрављење. Из године у годину расте и број новоотворених радњи са органским производима и сви велики трговински ланци имају посебан део радње где купцима нуде такву храну − рекла је Драгана Мартиновић.
Килограм целог пилета од 2,2 килиграма у маркетима се продаје за око 3.700 динара, 380 грама батака и кабаратака за 1.300 динара, 250 грама џигерице за 300 динара...
