ЈЕДАН ОД СТУБОВА СРПСКЕ АТИНЕ ОБЕЛЕЖАВА ЗНАЧАЈАН ДАТУМ  На данашњи дан основано је Српско народно позориште у Новом Саду

Гостовање позоришне дружине Јована Кнежевића 1860. године у Новом Саду подстакло је Јована Ђорђевића, великог националног радника, литерату, професора, аутора текста српске химне Боже правде, да се посвети оснивању професионалног театра који би имао национални репертоар. 

Ђорђевић и његови сарадници видели су оснивање сталне позоришне куће Срба као важан патриотски чин утемељења неопходне националне институције.

Како би сународницима нагласио и објаснио важност заснивања посебне, професионалне, српске театарске куће, Ђорђевић је потом објавио серију пригодних текстова у новосадском Србском дневнику у којима је заговарао остварење те замисли, позивајући притом бољестојеће Србе да помогну важну националну институцију.

У припремама за оснивање учествовали су, осим Јована Ђорђевића, Светозар Милетић, Стефан Брановачки, као и Јован Јовановић Змај. 

Одлука је донесена 28. јула, односно по старом, јулијанском календару 16. јула 1861. године на седници Српске читаонице којом је председавао Светозар Милетић. 

Српска читаоница установила је потом Друштво за Српско народно позориште које је имало улогу оснивача, финансијера, опште подршке и бриге о новоутемељној националној институцији. Коначна царска потврда, формална дозвола, уследила је тек 1865. године.

У време оснивања Српског народног позоришта, Нови Сад је избио у први план као водећи културни центар Срба у Аустријском царству. Претходно су кључне националне институције Срба неретко засниване у Пешти, попут Матице српске 1826. Или Текелијанума. Управо тих година и сама Матица се преселила у Нови Сад.

После трагичних догађања 1848/1849. када је Нови Сад страховито страдао, нови полет Српске Атине је раних шездесетих био видан. У вароши је живео знатан број учених, школованих, па и добростојећих Срба, приближно три четвртине пословања у граду налазило се у рукама Срба.

Такође, позоришне традиције постојале су поодавно међу Србима у Аустрији, односно од 1867. године Аустроугарској, у оближњим Сремским Карловцима, више градова Војводине, од Сомбора до Вршца. Српске позоришне трупе постојале су и далеко на северу у Будиму, односно Пешти. Гроф Сава Текелија поседовао је и приватни театар у његовом Араду. Једна од таквих била је и позоришна дружина Јована Кнежевића чије је гостовање 1860. у Новом Саду подстакло Јована Ђодрђевића да се посвети оснивању првог српског сталног, професионалног театра, потоњег СНП у Српској Атини.

Превасходна намера била је подизање свести о важности драмске књижевности, литературе и културе уопште међу Србима, па према томе и националне свести и поноса, између осталог и као вид отпора наметању страних културних вредности, из Пеште па и Беча.

Целокупна подршка долазила је из Друштва за Српско народно позориште, чија се Оснивачка скупштина догодила 29. и 30. маја 1862. Осим угледних оснивача и бољестојећих сународника који су се показали великодушним, члан Друштва могао је постати свако ко допинесе износом 50 форинти, за правна тела важио је дупли износ.

Током Оснивачке скупштине усвојен је и статут, односно устав Друштва. Постојао је Управни одбор а унутар друштва два тела, једно посвећено самом театру, а друго усмерено на материјалне потребе, финансирање СНП. Скупштина Друштва редовно је одржавана сваке године. Постојали су, такође, месни одбори Друштва у низу места Војводине.

За првог управника Српског народног позоришта у Новом Саду одређен је Јован Ђорђевић, који се на тој позицији налазио до пресељења у Београд где је био прва личност новоутемељног Народног позоришта. Повео је међутим, повинујући се жељи књаза Михаила Обреновића, и половину позоришне трупе из Новог Сада. 

У првој постави Српског народног позоришта налазили су се иначе глумци Димитрије Ружић, Коста Хаџић, Михаило Гавриловић, Младен Цвејић, Михаило Рац, Стеван Чекић, Драгиња Поповић,  Никола Недељковић, Димитрије Марковић Кикинђанин, Љубица Поповић, Никола Зорић и Милица Грунчић.

Прва представа којом је Српско народно позориште у Новом Саду започело рад били су "Пријатељи" шаљиви комад карловчанина Лазара Лазаревића (1803 - 1846).

Године 1895. великодушношћу Лазара Дунђерског Српско народно позориште у Новом Саду добило је своју наменски грађену зграду, најчешће потом називану Дунђерсково позориште. Репрезентативно здање, нажалост изгорело 1928. године, налазило се на простору дворишта данашњег хотела "Војводина".