ДА НЕ НЕСТАНУ СА НАШЕГ НЕБА Сиве ветрушке и степски соколови добијају нова станишта у Русанди
Како би помогли опоравку строго заштићених и национално угрожених врста сивих ветрушки и степских соколова, стручњаци из Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) покренули су пројекат „Сигурна будућност за угрожене соколове“.
Пројекат подразумева постављење кутија за гнежђење у Парку природе Русанда у Банату.
– Обе врсте захтевају активно управљање популацијама, уз примену мера активне и административне заштите, затим улагање у обнову станишта и спречавање страдања од тровања, убијања, прогањања и електрокуције и слично. Неке од тих проблема почећемо да решавамо управо овим пројектом. Врсте треба чувати док их још иоле има, а не касније када их треба враћати са руба нестанка – истиче орнитолошкиња ДЗППС-а Кристина Милошевић.
План је да буде направљено и постављено 100 кутија, специјално дизајнираних за гнежђење сивих ветрушки, као и још пет кућица за гнежђење степских соколова. Како се обе врсте гнезде искључиво на територији Војводине, претежно на травним и мозаичним стаништима Баната, кутије се, осим у Парку природе „Русанда”, постављају и његовој непосредној околини.
Постављају се специјално дизајниране кућице за степске соколе и сиве ветрушке
Такође, орнитолози уз Друштва за заштиту и проучавање птица Србије организоваће предавања у Меленцима, Елемиру, Тарашу и Куману за локално становништво, а теме ће се тицати одрживог управљања пашњацима, а говориће се и о значају степског сокола и сиве ветрушке, те и зашто је битно очувати бројност њихових популација на нашем тлу. Биће речи и о томе како спречити тровања и уништавања станишта.
– Прикупљаћемо и анализирати све податке о стаништима и популацијама. Циљ нам је да на основу добијених информација израдимо документ и презентујемо га доносиоцима одлука на локалу, у ком ће бити садржане и препоруке за обнову пашњака, очување степских и слатинских предела, али и смањење употребе хемикалија у пољопривреди – поручили су из Друштва.
Без гачаца нема ни ветрушки
Сива ветрушка припада групи ситнијих соколова. Популација у Србији се процењује на свега 100- 150 гнездећих парова са наглим падом бројности, па има статус рањиве врсте. Фактори угрожавања су бројни, почев од нестанка места за гнежђење услед смањења бројности гачаца којима преотимају гнезда. Ту су и деградација станишта преоравањем пашњака и сечом стабала, интензивна употреба пестицида и неповољне временске прилике изазване климатским променама. Све то доводи до смањења количине доступне хране у гнездећем периоду и прекида самог гнежђења.
Пројекат се реализује уз подршку Европске уније у оквиру иницијативе „ЕУ за Зелену агенду у Србији“.
Ипак, ово нису прве врсте које се на овај начин покушавају очувати на неком станишту, али и повећати њихову бројност.
Наиме, у оквиру серијала о заштићеним природним добрима које баштинимо у Војводини, писали смо о Специјалном резервату природе „Лудошко језеро”, када смо и сазнали да се тамо већ више од 20 година улажу напори у активне мере заштите модровране, а да се као најидеалније решење показало управо постављање вештачких дупљи, специјално дизајнираних за ту врсту птице.
Свега 35 до 50 парова степског сокола
Степски соко важи за најкрупнијег сокола Србије. Његова популација процењена је на свега 35-50 гнездећих парова, стога у нашој земљи има статус критично угрожене врсте и прети му опасност од непосредног изумирања. Иако је успео да се прилагоди животу међу ораницама, велики проблем му представља недостатак гнездилишта, јер попутдругих соколова, не прави своја гнезда, већ их преузима од других птица. Тако је населио висока и истурена места попут стубова далековода на којима се у последњих 40 година гнезди готово целокупна популација ове врсте у Србији. Један од основних циљева у њиховој заштити је да се врате гнежђењу на дрвећу.
Тако су од 2000. године, када је установљено да на територији Војводине има 15-20 парова, чланови Удружења љубитеља природе „Рипарија” кренули у акцију и постављали су вештачке дупље за гнешђење модровране, да би већ након три године ова активност уродила плодом. А до данас је тај број гнездећих парова подигнут на око 100.
