ДАН СВЕТОГ МУЧЕНИКА ИПОЛИТА Празник породичног јединства и вере АКО ОВО УРАДИТЕ СРЕЋА ЋЕ ВАС ПРАТИТИ ЦЕЛЕ ГОДИНЕ

За тог свеца је специфично што није одувек био окренут Богу, већ га је конкретна ситуација преобратила. 

Наиме, он је и рођен и васпитаван као незнабожац, а радио је као надзорник тамница у Риму. Међутим, његов живот се променио када је ту био затворен архиђакон Лаврентије. Наиме, дан за даном његове очи су гледале како тај будући светитељ чини чуда и лечи остале затворенике проповедајући о једном Богу и Христовој љубави.

Посматрајући га, пажљиво слушајући и надасве умом и душом упијајући све што Лаврентије вели, почео је и сам да верује у све то и замолио га је да га крсти. Након овога, према предању, Иполит је Лаврентија одвео у свој дом где је овај крстио целу његову породицу, децу, жену и дадиљу. 

Међутим, када је Лаврентиј убијен за Христа, Иполит је ноћу узео тело овог мученика и часно га сахранио. То је, пак, дошло до ушију цара Декија, и трећи дан по смрти Лаврентијевој, Иполит је био ухваћен и изведен пред цара. С обзиром да није хтео да се одрекне вере, наљутио је цара, који је наредио да га бију ни мање ни вишенего по устима. 

Затим су му свлачили одећу која је сачињавала уобичајено хришћанско одело. 

На то му блажени Иполит рече: "Ниси ме разденуо, него си почео да ме одеваш". 

Цар га упита: Е да ли више не поштујеш богове када тако безумно говориш и не стидиш се своје наготе? 

Блажени Иполит одговори: "Мудар сам и нисам наг, јер се обукох у Христа. Ја онда бејах безуман када као и ти служах демонима. И онда бејах наг када не имађах благодати Христове, а сада сам хришћанин". 

Цар му рече: "Принеси боговима жртву, да не би у мукама умро као што умре Лаврентије".

Одговори слуга Христов: "О, да бих се удостојио удела светог Лаврентија, чије име ти, несрећниче, ниси достојан изговарати прљавим устима својим".

Након тога су га вукли по земљи и бесомучно тиукли моткама. Но, ништа га није могло поколебати у вери, те је и тако измучен узвикивао: "Хришћанин сам!" 

То цару и његовим послушницима није било довољно, те је рекао епарху Валеријану: "Узми сво имање његово, а њега самог у мукама погуби". Тако и би. Свети мученик Иполит је страдао је трећи дан по мученичкој кончини светог Лаврентија. 

Занимљиво је да је он најпре био сахрањен на једном месту, па је свети  Јулијан ноћу извадио његово тело и погребао их крај моштију светог Лаврентија. Поред њега, страдала је и његова породица. 

Што се тиче обичаја и веровања, због страшне смрти која је задесила овог хришћанина и његову породицу, данашњи празник сматра се празником сваког дома у коме влада мир и слога и у коме споне љубави повезују родитеље и њихову децу.

У нека давна времана, у Србији је постојао обичај који се понегде и до данас одржао а то је да породице данас заједно одлазе у цркву и пале свеће у част Светог мученика Иполита. 

Сви би требало да се помоле за здравље и да остатак дана проведу заједно. Верује се да ће чланове те породице срећа пратити преко целе године. 

(Telegraf.rs)