ФРАНЦУЗИ НАГАЗИЛИ НА КОЧНИЦУ: Нови аутомобил више није „за сваку кућу“
Данас у Паризу, све је више оних који стављају катанац на гаражу не зато што им је волан мање потребан, већ зато што је нов ауто постао прескуп.
Тржиште нових возила у Европи бележи опоравак по месецима, али и даље заостаје за временима пре ковид-кризе, продаја је већа него прошле године, а мања него „некад“. Једна бројка све објашњава – цене су за четири године порасле за више од 24%.
После пандемијских застоја у ланцима снабдевања, произвођачи су подигли класе модела, набавна цена делова и сировина је поскупела, а електрификација додала нове трошкове. Салони зато нуде све боље опремљене аутомобиле, али и све скупље. Иста породица која је до јуче могла да рачуна на аутомобила као део свакодневнице, данас наилази на конфигурације и финансијске пакете који прелазе кућни буџет. Резултат је видљив на улицама просечна старост возног парка расте, а тржнице половних аутомобила цветају.
Француска је огледало ове промене. Земља која је деценијама градила аутомобилску културу на „народним“ моделима сада сведочи тихом повлачењу купаца из салона. Кредити су скупљи, осигурање и регистрације расту, а месечни трошак поседовања возила зашао је дубље у стандард. Парола „узми ново па плаћај мало“ све чешће се судара с реалношћу коју чине рате и инфлација, потрошач гледа ка половном возилу. Програми подстицаја и „социјалног лизинга“ за електричне моделе јесу олакшање за део грађана, али не решавају срж – огромну већину којој је и даље потребан приступачан, мали градски ауто на који могу рачунати без силних доплата.
Индустрија је већ осетила последице и планови о бржој електрификацији успоравају, а све више се говори о повратку једноставнијим и јефтинијим моделима. Аутомобилу који је пре свега превозно средство, а не пакет дигиталних претплата и луксузне опреме.
Поглед редакције портала Српски Угао
Тржиште аутомобила у Европи не пати од мањка технологије, већ од мањка приступачности. Ако је циљ одржива мобилност, онда се поред подстицаја за електрична возила мора вратити „народни аутомобил“, мањи, скромнији, јефтинији и доступан просечној плати. У супротном, статистика ће се поправљати на папиру, а гараже у Француској ће остати празне.