Колективни уговор по закону, али послодавац одлучује

Сва предузећа до 29. јануара, треба да имају колективне уговоре потписане између синдиката и пословодства. То значи, објашњава председник Градског већа Савеза самосталних синдиката

 Новог Сада Владимир Гвозденовић, да у предузећима где је колективни уговор постојао он до четвртка треба да се усагласи с регулативом Закона о раду донетог половином јула 2014. године, а у фирмама где су права и обавезе запослених регулисани уговорима о раду, до сутра треба да се потпишу колективни уговори.

– Међутим, закон је једно, а стварност друго – каже Гвозденовић, мислећи на то што Законом о раду нису прописане казне за оне послодавце који не потпишу колективни уговор јер синдикат, сматра, има добру вољу и капацитете да регулише односе између света рада и капитала колективним преговарањем. – Послодавац је дужан да учествује у социјалном дијалогу, али није у обавези да потпише колективни уговор, па уколико га не парафира, доноси Правилник о раду који радник мора да потпише јер нема другог избора, пошто се живи у времену кад је радно место привилегија у односу на број незапослених.
По његовим речима, у земљама ЕУ колективно преговарање је обавеза послодаваца, па тако на пример у Немачкој више од 90 одсто предузећа има јаке синдикате, и запослени права и обавезе остварују посредством колективног уговора.

– У нашем граду већ осам година успешно ради Социјално-економски савет. Одлична је сарадња између представника власти у локалној самоуправи, Уније послодаваца и синдиката – наглашава Гвозденовић, и додаје да је, управо захваљујући досадашњем успешном раду СЕС-а, синдикат (Градско веће Савеза самосталних синдиката Новог Сада)  покренуло иницијативу код Уније послодаваца да се потпише колективни уговор за Град Нови Сад.
Додуше, Гвозденовић каже, не желећи да квари добру сарадњу с послодавцима, да није начисто да ли је Унија прави представник јер у нашем граду, осим услужне делантости, практично нема привреде, у смислу производње.

– Приватници неће да чују ни „с” од синдиката, а без задовољног радника нема ни задовољног послодавца и обрнуто. На пример, у грађевинарству је колектвни уговор на нивоу гране истекао половином 2014. године, а нови није потписан. Три највеће грађевинске фирме у Новом Саду  нити имају синдикат, нити имају вољу да потпишу колективни уговор. Али има и позитивних примера. Град Нови Сад као оснивач јавних комуналних предузећа почео је преговоре са Синдикатом запослених у стамбено-комуналној делатности.

И у Радио-телевизији Војводине преговори о колективном уговору треба да се заврше убрзо – истиче Гвозденовић.Напомиње да је Синдикат члан Европске конфедерације синдиката ЕУ, премда Србија није чланица, али да је учињен преседан. Наводи да су синдикалну централу у Београду лане посетили представници Светске организације синдиката који представља више од 180 милиона радника, и састали се с политички врхом, у намери да укажу на важност доношења закона у социјалном дијалогу.

З. Делић

EUR/RSD 117.1661
Најновије вести