када је огромна количина помоћи послата онима који су највише били погођени том непогодом, између осталог и слањем СМС порука.
Како било, сарадница за односе са заједницом Дечјег села Наталија Жунар наводи да се дешавало да поруку пошаље само четворо људи за цео месец. Због свега тога је акција продужена до маја следеће године. До сада је скупљени новац одлазио за образовање штићеника, живот у становима, курсеве језика, полагања возачког испита и сличне потребе, а из Дечјег села се надају да ће се више људи укључити у акцију. Да напоменемо, потребно је послати СМС на број 5186, а цена поруке је 100 динара. То је један од начина да се помоћ пружи.
Новогодишњи и божићни празници су познати као период давања, када смо највише инспирисани да некога усрећимо или да помогнемо у невољи. Зато већ у првим децембарским данима размишљамо о поклонима које треба да купимо, очекујући да ћемо и ми бити обрадовани нечијом пажњом. Ипак, у целој тој причи постоје они којима је таква врста пажње најпотребнија. То су деца која нестрпљиво очекују Деда Мраза и поклоне, у својим глава правећи спискове жеља, радујући се при сваком њиховом остварењу. Нечија су надања већа, нечија нешто мања, али свет маште им дозвољава да теже.
Она је готово најпотребнија онима за које нам се чини да је одвећ имају. Пример за то је управо Дечје село „Др Милорад Павловић”, које је једна од најпознатијих установа за децу и за коју ретко ко да није чуо. Таква препознатљивост, осим бројних предности, са собом носи и пасивност друштва која из ње настаје. Наиме, утисак је да та установа готово стално добија помоћ од разних организација и појединаца. То је великим делом тачно јер постоје људи захваљујући којима је функционисање у Дечјем селу лакше. Али то не искључује сталне потребе те деце.
Како нам је рекао руководилац Службе за смештај и збрињавање деце и младих Раденко Кондић, увек постоје људи који желе да помогну, на чему су у тој установи веома захвални, а децембар свакако јесте период с највише организованих дешавања.
– Деца имају организоване посете и гостовања која их веома радују, иду на утакмице и тренинге новосадских клубова, пројекције анимираних и цртаних филмова, учествују у радионицама које оплемењују њихов дух. Осим тога, штићеници који певају у хору Дечјег села неретко гостују у различитим установама с којима имамо одличну сарадњу. Исто тако, интерни шаховски клуб бележи велико интересовање. Све су то активности које доприносе садржајности живота наше деце, на чему смо веома захвални свима – рекао је Кондић, и додао да, осим материјалних потреба, постоји и друга врста, која се односи на додатно образовање штићеника. – Узраст наше деце је претежно адолесцентни и њихово осамостаљивање је једна од најбитнијих ствари. Додатна едукација им може помоћи да лакше нађу посао и буду квалификованији. Таква врста помоћи нам је увек драгоцена и преко потребна. Такође, нека истраживања показују да су деца имала тешка искуства у детињству па у адолесцентном периоду то долази до изражаја. Тек тада су последице њихове мање адаптилности видљиве. Због тога је брига о њиховом емотивном здрављу наш приоритет. У складу с тим, потреба коју имамо је дубља сарадња с професионалцима ван наше установе који би штићеницима могли пружити психотерапеутску помоћ кроз разне видове саветовалишта. То су две најреалније потребе Дечјег села и деце.
В. Павлов
Фото: С. Шушњевић
И „Дневник” учествује у даривању
Акцији прикупљања зимске одеће за штићенике Дечјег села прикључила се и редакција „Дневник Војводина преса”.
Стога апелујемо на суграђане, али и колеге новинаре, да зимску одећу која им није потребна, од понедељка, донесу сваког радног дана од 11 до 18 часова у зграду „Дневника”, Булевар ослобођења 81, у редакцију Новосадске хронике (први спрат, соба 12).
Најпотребнија је одећа за децу старију од три године.
