Брнабић : ЕУ је место где желимо да будемо

На маргинама самита, премијерка Србије имала је одвојене билатералне састанке са званичницима Сједињених Америчких Држава, Европске уније, Француске, Словеније и Босне и Херцеговине. У свим билатералним сусретима које је имала на маргинама форума, председница Владе, Ана Брнабић нагласила је да је стратешко опредељење Србије чланство у ЕУ. 

"То је наш стретшки циљ... Србија је уложила пуно времена и напора у регионалну сарадњу и стабилност", рекла је Брнабић одговарајући на питање модератора да ли дели утисак да се Србија, имајући у виду, између осталог, и утицај и односе са Русијом, колеба када је у питању ЕУ.

Она је поручила да ће наша земља остати поуздан и кредибилан партнер ЕУ, али да је веома важно и да све институције и чланице ЕУ имају конструктиван приступ и да буду отворене и спремне за пријем нових чланица.

Брнабић је додала да је Србија једнако посвећена регионалној сарадњи, очувању мира и стабилности у региону Западног Балкана, и његовим евроинтеграцијама. Подсетивши да су у последња два месеца одржани изузетно важни регионални скупови на којима је економија била у фокусу, а пре свега повезивање и успотављање транспортне заједнице, она је рекла:



"Дијалог у региону је ту и никад није био јачи."

Она је додала да ће Србија наставити да се понаша конструктивно и да инсистира на решавању свих спорних питања кроз дијалог. Како је додала, то ће утицати на све, допринети да сви напредују, а за ЕУ ће бити сигнал посвећености европској интеграцији.



Говорећи о утицају Русије, она је поновила да је за Србију ЕУ место где жели да буде, истакавши да су веза Србије и Русије традиционалне, верске и еконосмке.



Њен став по том питању, рекла је, потпуно је јасан, те додала да је перцепција "чудна ствар".



"Кажете војна сарадња са Русијом, а када погледате бројке, видећете да Србија има најинтензивнију сарадњу и највише вежби билатерлно са САД, потом са НАТО у оквиру Програма за мир, па тек онда Русијом, али да је перцпеција сасвим другачија", рекла је Брнабић.



Такође, подсетила је да Србија најактивније у региону подржава мировне мисије у свету, а у Европи је по том питању на седмом месту.



"То све утиче на другачији имиџ Србије", поручује она.



Незаобилазно питање премијерки на панелу тицало се и решавања питања, а она је поручила да је Београд отворен за дијалог са Приштином, да је учинио много у примени веома тешких и непопуларних одлука из Бриселског споразума и да би Приштина требало то такође да почне да ради, пре свега када је реч о формирању ЗСО.



"То би био корак у правом правцу", нагласила је она.



Такође је истакла је значај иницијативе председника Србије да покрене унутрашњи дијалог о Косову. 

Она је истакла и значај унапређења економске сарадње у региону посебно када је реч о заједничком наступу на трећим тржиштима, инфраструктурном повезивању, саобраћају и енергетици.

Премијерка је поновила и да је један од основних приоритета Владе Србије, дигитализација у којој води шансу за бржи економски раст и модернизацију свих сегмената нашег друштва.

Она је нагласила да ће дигитализација омогућити Србији да унапреди своју конкурентску позицију и ухвати прикључак са економски развијеним земљама.

"Дигитализација и образовање пут су да Србија васпита младе генерације које су спремне за изазове 21. века. Наш циљ је да формирање младих људи који критички размишљају и у изазовима виде шансе, уместо да одустају на првој препреци", рекла је на Форуму.

Осврнувши се на најаву модератора, који је рекао да је prеthodno била министар дигитализације, она је рекла да јој је драго што је тако препознају иако је била на челу другог ресора.



Пемијерка Брнабић указала је да је имала велике проблеме да придобије поверење младих из ИТ сектора.



„Када је председник Александар Вучић рекао да имамо огроман потенцијал у ИТ-у и да треба да успоставимо Савет у оквиру владе, преко твитера су ми, пре свега млади, из ИТ сектора, саопштили да то не чинимо са поруком „успешни смо јер до сада нисмо имали везе са владом"", духовито је приметила она.



Брнабић је казала да они нису желели да имају везе са владом и поред обећања да ће бити подржани.



„Требало ми је два до три месеца да успоставим поверење. Морала сам да их уверим да нећемо бити неко ко ће им паметовати или ко ће утицати на тржишту и све уништити", указала је она.



Брнабић је објаснила да је позвала ИТ експерте да заједно израде акциони план, и да су, након два или три успеха, почели сами да тразе састанке и износе идеје.



„Сада се сами организују и преузимају лидерство", пренела је своје искуство са младима.



Брнабић је најавила да ће као премијер инвестирати много више времена у промени перцепције ЕУ у Србији.



Она је казала да се Влада Србије протекле три године фокусирала пре свега на успостављању макроекономске стабилности, тешким мерама фискалне консолидације.



„Ранији премијер је био одлучан у намери да не промовише ЕУ као ћуп пара на крају пута. Сав тај посао и новац мора доћи од нас самих. Ја желим да промовишем ЕУ као најважнијег стратешког партнера", поручила је Брнабић.



Она је подсетила да су сви наши здравствени центри обновљени захваљујући ЕИБ.



Брнабић је изразила задовољство преносећи податак да пордшка приступању Србије ЕУ, указујући да је она прошле године износила 57, а ове 59 одсто.

У оквиру "Панела Лидера" једна од тема била је како се савремени свет суочава са променама и како младе више укључити у друштво, Брнабић је говорила о важности отворене комуникације и сарадње са младима, цивилниим сектором, стручњацима и привредом, јер се кроз отвореност да се чује другачије мишљење долази до најбољих решења која су много инклузивнија од решења само једне од страна.

"Двосмерна комуникација са младима изузетно је важна за свако друштво које жели да иде напред, јер не можемо креирати промене на боље, без активног слушања оних за које креирамо будућност", изјавила је Брнабић.



На панелу на којем је говорила учествовали су и потпредседник ЕК Франс Тимерманс, генеракни секретар ОЕЦД Анхел Гурија и бивши словеначки председник Данило Тирк.



Потпредседник ЕК је оценио, говорећи о различтим догађајима који су потресли Европу у последње време, да су Брегзит и избори у САД имали отрежњујући ефекат.



Сматра да се сада може бити више оптимиста или барем мање песимиста.



За разлику од времена пре годину дана када је Европа била на граници, сада се враћа , али људи су ипак видели да ЕУ није структура која је неповредива или да се не може распасти и желе да покажу да им је стало.



Истиче значај поновног повезивавања са грађанима ЕУ а посебно наглашава потребу да се млади нараштаји, и то хитно, укључе у процес опоравка.



Бивши председник Словеније Данило Тирк оценио је да је ЕУ потребна нова дефиниција солидарности.



"Све док ЕУ не пронађе нову дефиницију солидарности за 21 век њена легитимност ће бити доведан у питање", поручио је он.

Односи са Словенијом пример успешне сарадње

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић састала се на маргинама бледског "Стратешког форума" у Словенији, са премијером те земље Миром Цераром, са којим се сагласила да је ниво укупних односа и квалитет политичког дијалога на свим нивоима пример успешне и конструктивне сарадње у региону и шире.

Брнабић је изразила задовољство због учешћа на бледском "Стратешком форуму" и свом словеначком колеги пренела спремност да се у наредном периоду реализује званична посета Словенији на нивоу премијера и да се тада одржи четврта заједничка седница Влада две земље, саопштила је владина Канцеларија за сарадњу с медијима.

Председница Владе истакла је да Србија Словенију види као важног партнера на даљем путу приближавања чланству у Европској унији и захвалила на конструктивној подршци и ставу Љубљане о потреби очувања одговарајуће динамике отварања преговарачких поглавља са Србијом, као и позитивном вредновању напора Београда у дијалогу са Приштином.

Централна тема разговора била је даље продубљивање билатералне економске сарадње која има узлазни тренд. Брнабић је истакла да је Србија заинтересована за развијање сарадње када је реч о заједничком наступу на трећим тржиштима, информационим технологијама, инфраструктурном повезивању, саобраћају, енергетици, војно-економској сарадњи, туризму, пољопривреди и заштити животне средине.

Она је додала да је Србија захвална словеначкој страни на досадашњој помоћи у вези са дигитализацијом архивске грађе и што постоји заинтересованост да се та сарадња настави.

Два премијера сагласила су се да су економска сарадња и политичка стабилност неопходни за даљи развој региона Западног Балкана и да сва отворена питања у региону морају да се решавају кроз дијалог.