Брнабић је истакла да су два кључна пириоритета Србије улазак у Европску унију и сарадња са земљама региона, указујући на значај иницијативе "Отворени Балкан".
Премијерка је на панелу "65 година после Римског уговора: Да ли је Европа економски обновљена и интегрисана?" оценије да то још увек није случај и да не може бити општег развоја и напретка без интеграције Западног Балкана у Унију.
Она је истакла и да Србија гради путеве како би унапредила транспорт робе, али и проток људи и капитала, како аутопутем ка Северној Македонији и Бугарској, тако и градећи аутопут ка Црној Гори и БиХ.
"Када Србија добије нову владу, питање број један биће питање енергетике и енергетске снабдевености, као и изградња интерконектора са Северном Македонијом и гасна повезаност са Грчком и Бугарском", рекла је Брнабић.
Премијерка је, одговарајући на критике да иницијатива "Отворени Балкан" није усклађена са Берлинским процесом, рекла да је управо супротоно, јер је та иницијатива, која треба да олакша живот грађанима овог региона, али и олакша привредну сарадњу, транспорт, у потпуности у складу са Берлинским процесом.
Брнабић је изразила задовољство што данас учествује на панелу у оквиру Преспа форума, додајући да јој је част што је у гостима код својих пријатеља.
На Охриду су се окупили лидери Западног Балкана, како би разговарали о унапређењу односа и политичких дијалога између земаља региона, као и интеграцији овог дела Европе у ЕУ.
Основна тема овогодишњег форума је "Изградња будућности Западног Балкана у модерној европској безбедносној архитектури".
Преспа форум покренут је прошле године као оквир за изградњу поверења и политичког дијалога између земаља Западног Балкана, а власти у Скопљу означиле су манифестацију и као платформу за заштиту и промоцију политичких споразума.
Вархељи: Сарадња са З. Балканом геостратешки избор ЕУ
Европски комесар за проширење Оливер Вархељи поручио је данас да је Западни Балкан приоритет за ЕУ и да ће Брисел пружити пуну подршку како земље региона не би морале да зависе од руских енергената.
Вархељи је, на панелу у оквиру Преспа форума на Охриду, у снимљеној поруци, казао да су тренутно тешка и изазовна времена за економију и указао на то да је негативан утицај на привреду прво имала пандемија вируса корона, а затим и рат у Украјини.
"Последице тог рата су видљиве и ван Украјине и у целом региону и то када је реч о небезбедности, цени енергената... Изазови са којима смо суочени су глобални", казао је Вархељи.
Истиче да Западни Балкан не мора да зависи од руске нафте и гаса и каже да је један од начина за то учешће у енергетској платформи ЕУ.
Додаје да је ЕУ укључила Западни Балкан у европски сигурносни програм за храну и механизам за одговор за координацију сигурности хране.
"Главни инструмент за подршку је економска инвестициона платформа за Западни Балкан, која ће имати на располагању 30 милијарди евра за следећих седам година. Тиме може да се повећа БДП у региону за 3 одсто до 2027. и да се убрзају интеграције земаља Западног Балкана у ЕУ", казао је Вархељи.
Како каже, имплементација тог плана је већ у току, односно постоји 21 инвестициони пројекат у плану чија је целокупна вредност 3,2 милијарде евра са 1,1 бесповратних средстава из ИПА фондова.
"Верујемо да се са овим планом крећемо у добром правцу и да ћемо направити наше економије зеленије и дигиталније. Ово ће помоћи у независности од руских енергената. План ће дати могућност да млади, жене и рањиве категорије друштва направе наше економије и друштва отпорнијим", казао је.
Истиче да се ту неће стати и наводи да се ради на сарадњи са партнерима у региону и интернационалним институцијама у откривању нових пројеката који ће моћи да доведу до нових могућности за људе и привреду на Западном Балкану.
"Сарадња са партнерима са Западног Балкана је геополитички и геостратешки избор ЕУ. Западни Балкан припада Европи, лидери ЕУ дају подршку европској перспективи Западном Балкану", наводи.
Осврћући се на годишњицу потписивања Преспанског споразума, Вархељи истиче важност тога што су превазиђене несугласице између Грчке и Северне Македоније и додаје да ЕУ позива и Бугарску да исто учини кад је реч о деблокирању почетка преговора са Скопљем.
