Дневник на траси брзе пруге: Финиш радова за двеста на сат

Изградња пруге између Београда и Будимпеште за возове брзине до 200 километара на сат, први прекогранични пројекат у оквиру сарадње Кине и земаља централне и источне Европе, који заједнички реализују Србија, Мађарска и Кина, ближи се крају.
с
Фото: Ф. Бакић

Крај 2021. године уговором је предвиђен као рок за завршетак деонице пруге од Београда до Новог Сада и сви учесници у том пројекту улажу максималан труд да посао буде и окончан до тада. Испорука првог воза очекује се до краја године, а почетак идуће резервисан је за тестирања да би у фебруару био успостављен саобраћај на брзој прузи.  Реч је о највећем и најзначајнијем инвестиционом и инфраструктурном пројекту у овом делу Европе, који подразумева реконструкцију  једноколосечне пруге и изградњу другог колосека, како би се формирала савремена двоколосечна пруга високих перформанси за мешовити -путнички и теретни саобраћај и брзину до 200 километара на сат.

Траса брзе пруге од Београда до државне границе са Мађарском, дуга 183 километра, подељена је на три деонице: Београд -Стара Пазова, Стара Пазова – Нови Сад и Нови Сад – Келебија, а радови на њој почели су у августу 2017. године изградњом највећих инфраструктурних објеката на делу између Старе Пазове и Новог Сада - тунела и вијадукта „Чортановци“.

Фото: Ф. Бакић

Дуж целе трасе између Београда и Новог Сада у току су финални радови, укључујући и постављање контактне мреже. Дуж целе пруге од Београда до Суботице предвиђено је више од 120 нових објеката -мостова, галерија, подвожњака, надвожњака, потходника и пропуста

Последње шинско поље на деоници од Старе Пазове до Новог Сада (40,4км), на вијадукту у Чортановцима, руска компанија „РЖД Интернешнел“ положила је 24. августа у присуству председника Србије Александра Вучића, чиме је спојен колосек између та два места. 


Нове станице

На целој траси брзе пруге предвиђена је реконструкција, односно изградња других станичних зграда. Железничке станице у Инђији и Петроварадину  су подвргнуте реконструкцијама, при чему је уређење инђијске у завршној фази.  У Сремским Карловцима  нова станица удаљена је неколико стотина метара од старе. На новој се ради фасада и прикључење на  водоводну и електро мрежу, док на новоизграђеном објекту на месту некадашњег Савезног центра за механизацију, где ће бити улаз у пешачко-бициклистички потходник за изазак на обалу Дунава, ускоро следе зидарски и покривачки радови. Станица, односно укрсница у Карловачким Виноградима је реконструисана и очекује се уређење њене околине. Та станица ће уз доградњу још једног колосека бити у функцији повезивања индустријске зоне Просјанице.

И Бешка добија нову станицу , али на већој удаљености него што је то случај са Карловцима. На том објекту се ради изолација и ускоро почиње уређење  фасаде и прикључак на водоводну и електро мрежу.


- Око 90 одсто радова на отвореној прузи између Старе Пазове и Новог Сада је завршено - каже портпарол „Инфраструкутри железнице Србије“ Ненад Станисављевић. - До сада је између Старе Пазове и Новог Сада положено око 84 км колосека. Шине су положене на целокупној отвореној прузи, преко свих објеката и у тунелу Чортановци. Остало је да се уради део такозваних станичних колосека у Карловачким Виноградима и Сремским Карловцима и индустријски колосек који иде од Новог Сада до луке у том граду. У току су радови на горњем колосеку на деоницама Стара Пазова – Инђија – Бешка, Сремски Карловци – Петроварадин и у станицама Инђија, Бешка, Сремски Карловци и Петроварадин.

Станисављевић каже да се истовремено ради и на доњем строју пруге између Старе Пазове и Новог Сада где је степен реализације нешто већи и износи 95 одсто. У јеку је финиширање „С“ надвожњака на изласку из Сремских Карловаца ка Петроварадину, тачније његово повезивање са државним путем. Преко моста у Инђији који повезује два атарска пута поставља се ограда.

Фото: Ф. Бакић

Окончано  је и постављање панела за заштиту од буке дуж брзе пруге Инђија –  Бешка, Сремски Карловци – Петроварадин, Петроварадин – Нови Сад, и у станицама Инђија, Сремски Карловци и Петроварадин.

У току је постављање тих конструкција и на отвореној прузи Бешка – Сремски Карловци

Пројекат модернизације пруге Београд – Суботица подразумева примену европских стандарда када је електрифицикација у питању  и опремање  сигнално-сигурносним и телекомуникационим уређајима. Ових дана на целој деоници могу се видети радници и механизација како   постављају стубове контактне мреже као и саму контактну мрежу, те оптичке каблове и електропоставне справе за скретнице.


Тунел и вијадукт у Чортановцима

Велелепни инфраструктурни објекти Тунел и вијадукт у Чортановцима, који пролазе кроз  Фрушку гору и налазе се у пловном делу Дунава, највећи су инфраструктурни и инвестициони објекти и железнички пројекти у овом делу Европе. Њихова изградња званично је почела 11. августа 2017. године, са роком за завршетак од 52 месеца, а на самом вијадукту 1. новембар исте године означен је као дан почетка радова. Неколико месеци касније, 16. марта 2018. кренуло се у реконструкцију отворене пруге. Тунел се састоји од две цеви, свака са по једним колосеком, укупне дужине 2,2 километра. Десна тунелска цев, дуга 1.086,5 метара, пробијена је 3. априла 2020, док је лева, нешто дужа - 1.156 метара, прокопана 5. јуна  прошле године. Грађевински радови на  тунелу и вијадукту завршени су 22. априла ове године, шест месеци пре планираних рокова.

Вијадукт, непосредно уз десну обалу Дунава дуг је око три километра и носи га 59 стубова, од којих је висина појединих  26 метара, што се може упоредити са висином осмоспратнице. Да би била изграђена пруга у дужини од свега четири километра кроз тунел и преко вијадукта, било је потребно 75 километара шипова, 15 милиона килограма челика и арматуре, 700 хиљада кубика ископа и земљаних радова и више од 300 хиљада тона бетона веома високог квалитета.


 

Фото: Ф. Бакић

Дуж целе пруге од Београда до Суботице предвиђено је више од 120 нових објеката -мостова, галерија, подвожњака, надвожњака, потходника и пропуста. Врло често је од 2017. када су радови почели, наглашавано како се укидају сва укрштања пруге са друмским саобраћајницама због чега се и гради велики број поменутих објеката. Само између Старе Пазове и Новог Сада таквих објеката денивелације укрштања пруге и путева  има десет.

У јеку је финиширање „С“ надвожњака на изласку из Сремских Карловаца ка Петроварадину, тачније његово повезивање са државним путем. Преко моста у Инђији који повезује два атарска пута поставља се ограда

- Завршени су грађевински радови на свих 28 објеката на деоници од Старе Пазове до Новог Сада – каже Станисављевић. – У потпуности су приведени крају бетонски радови и израда прелазних зона на целокупних 29 пропуста. Окончано  је и постављање панела за заштиту од буке дуж брзе пруге Инђија – Бешка, Сремски Карловци – Петроварадин, Петроварадин – Нови Сад, и у станицама Инђија, Сремски Карловци и Петроварадин. У току је постављање тих конструкција и на отвореној прузи Бешка – Сремски Карловци.

Вредност читавог пројекта изградње пруге за велике брзине кроз Србију од Београда до Суботице износи око 2,2 милијарде долара, а финансирање је обезбеђено из кредита Руске Федерације и кинеске EXIM банке. С делом пара у пројекту учествује и Република Србија.

Модернизација и изградња двоколосечне отворене пруге Стара Пазова – Нови Сад, укључујући и изградњу тунела и вијадукта „Чортановци“, поверена је руској компанија „РЖД Интернешнел“. Вредност радова на тој деоници је 585,5 милиона долара, од чега само посао на  отвореној прузи кошта 247,9 милиона долара, а финансирају се  из кредита Руске Федерације.

Зорица Милосављевић

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести