У дану када је требало да прими представнике нових власника Бродоградилишта „Апатин“, Шкрбић је у разговору за „Дневник“ најавио је „ових дана“ и почетак поправке пристана за туристичке бродове, вредне 52 милиона динара с ПДВ-ом, док је у плановима и изградња луке.
Први човек општине, коју, осим Апатина, чине и Купусина, Пригревица, Свилојево и Сонта, каже да су након недавне посете министарке Зоране Михајловић утврђене смернице за развој Западнобачког округа, па и Апатина.
– Биће луке у Апатину, то је будућност овог града – навео је Милан Шкрбић. – Намера нам је да се гради пет терминала приватним капиталом, и то тако да може да их гради и пет оператера у исто време за своје потребе. То био требало да убрза и олакша изградњу луке, а на нама је да привучемо заинтересоване. Општина је 35 хектара будућег лучког подручја уступила држави и сада цео посао води Републичка влада преко Агенције за луке.
Како је нагласио, Бродоградилиште, које је некад било носилац привреде и највеће речно бродоградилиште, пре два месеца је купио приватни предузетник, с намером да га ревитализује. Ипак, највише наде полаже се у Слободну зону од 160 хектара.
Улагање у школе
Ове године у Апатину је уређена улица код бивше пијаце, као и паркинг код нове. Председник апатинске општине Милан Шкрбић пак каже да им је намера да улажу и у обнову школа. Тако ће, по његовим речима, око милион и по евра бити потрошено на обнову основних школа у Свилојеву и Пригревици. Шкрбић подсећа на то да је прошле године Апатин добио и најсавременије јаслице за 60 деце од шест месеци до три године.
– Протеклих неколико година тамо је уложено око 7,5 милиона евра. Изградили смо и 3,2 километра саобраћајница и потребну инфраструктуру. Тренутно повећавамо инсталисану снагу струје с два мегавата на седам. Желимо да спремно дочекамо инвеститоре у најмлађој зони у Србији, а интересовање постоји – каже Шкрбић, уз опаску да је једина препрека удаљеност од ауто-пута. – Најављена је изградња брзе саобраћајнице од Сомбора, преко Врбаса до Кикинде, и у томе видимо шансу. Такође, са Сомбором планирамо заједничку изградњу до Бачког Брега, да се тако повежемо с границом. Уједно, договорили смо се са „Железницама Србије“ да до Сонте изграде непуних 12 километара пруге за теретни саобраћај. Ту су и друмске заобилазнице за Слободну зону и Апатин. Јесте да је то велика прича, али се у то од нечег мора кренути.
– Општински буџет, с обзиром на привреду и мало фабрика, не може бити развојни. Реално је испод милијарде динара, од којих око 170 милиона издавајамо за капиталне пројекте. Затекли смо 2016. године 550 милиона динара дуговања, која смо успели да сервисирамо уз помоћ државе и до сада се нисмо задужили новим кредитима. Определили смо се, уз помоћ Покрајине и Републике, да новац наменимо изради пројеката којима касније конкуришемо код државе и АП Војводине – објаснио је Шкрбић.
Апатин успео је, а то председник општине истиче, да изгради подзмену инфраструктуру. По речима Милана Шкрбића, град је покривен канализационом мрежом, азбестноцементна водоводна мрежа је замењена, оптичка инфраструктура постављена под земљу, а „свака кућа има гас“.
– Сада прелазимо да то исто радимо и у осталим местима у општини. Јесте скупо, али уз помоћ виших нивоа власти, урадићемо и то. Планирамо да изградимо и мини-пречистаче отпадних вода за села. У самом Апатину све је спремно за изградњу градског пречистача, а и Пивара, која троши воде више него цео Апатин, пре три године изградила је свој – додао је он.
Некад и сад
У општини од тридесетак хиљада становника, по Шкрбићевим речима, некада је пословало више од 40 предузећа с 13.000 запослених. Сада је, како каже, по статистичким подацима, број запослених и оних без посла изједначен. Највише грађана бави се пољопривредом, а највећи проблем за Апатин је што нема индустрије.
Природа је, иначе, била дарежљива према Апатинцима, јер, како је навео Шкрбић, на свега два и по километра од центра града налази се недирнута природа Специјалног резервата природе „Горње Подунавље“. Да Апатин има шта да понуди туристима и љубитељима природе Шкрбић илуструје податком да се на том подручју гнезди 276 врста птица.
– Туристичка организација Апатина годишње организује 24 манифестације, у које не убрајам оне која организују разна удружења грађана. Богат је и позоришни живот јер сарађујемо са сомборским и београдским позориштима. Ту су и ликовне и вајарске колоније, због којих смо познати као град скулптура – наводи председник општине Апатин.
Потенцијалним гостима, истиче Шкрбић, уколико долазе Дунавом, на половини пловног пута те реке на располагању је марина за јахте, једина с пумпом за гориво на Дунаву. Површине 1,4 хектар, с 30 понтона и 400 везова, међународна марина нуди гостима и смештај и храну. Ту је и скулптура богиње Нике с Андрејиним крстом у рукама, заштитнице морепловаца.
Светозар Крстић
