„Процес наших европских интеграција, никако не напредује. Сваком иоле разумном грађанину је јасно да од нашег чланства у Европској Унији неће бити ништа у догледно време, а можда и никад. Додатно забрињава то што европски пут захтева одрицање од себе, од суверености, граница, савезника и наших фундаменталних вредности. Из тог разлога, Србија мора да буде проактивна, и да пронађе нове модалитете у чијим оквирима би могла да оствари свој напредак, али и да задржи себе“ – истакао је Ђурђев.
„Србија треба да размишља у правцу иницијатива какву је недавно понудио председник Мађарске Виктор Орбан, идеју о могућој сарадњи између суверених европских држава. Свакако треба искористити српско-мађарске односе које су на свом историјском максимуму, као и сличну визију коју деле Александар Вучић и Виктор Орбан, која се најбоље огледа на примеру њихове политике суверености коју воде оба државника. Стога, поздрављам идеју о сарадњи суверених држава попут Мађарске, Србије, Словачке и Аустрије“ – напоменуо је Ђурђев.
„Неопходно је заузети реална став по питању ЕУ интеграција, јасно је да припадност једној таквој организацији не гарантује висок животни стандард, он искључиво зависи од способности државног руководства и марљивости њених грађана. Поред тога, свака блоковска припадност доста сужава маневарски простор, и то је Орбан добро приметио, међутим Србија већ дуже време води балансирану политику и зато припадност савезу држава које штите свој суверенитет представља одличан оквир за развој Србије. Савез суверених држава би био одличан амбијент за остваривање бољитка свих грађане Србије, и што је најбитније, припадност таквом савезу не би подразумевала то да се Србија одрекне од себе сама, дакле ни увођења санкција Руској Федерацији, ни одрицање од Косова и Метохије не би били услов за чланство у том савезу“ – констатовао је Ђурђев.
Ђурђев је констатовао „пољско економско чудо“ које је завредило велику пажњу јавности: „За свега две деценије, Пољска, иначе енергетски дефицитарна и пољопривредна земља, је постала највећа привреда у Европској унији. Уколико би се задржала постојећа стопа привредног раста, Пољска би од средине идуће деценије могла да постане четврта највећа економија ЕУ чиме би престигла Шпанију. Пољска није изолован пример - треба констатовати како све постсовјетске чланице ЕУ расту бржим темпом. Према прогнозама ММФ-а, уколико би се наставио динамичан раст ових држава, Словенија, Пољска и Литванија би могле да сустигну Италију по БДП-у по глави становника, а по уласку ових земаља у Еу 2004. године овај јаз је био двострук. Наравно, још неке земље ЕУ су постигле нагли раст, Малта, Луксембург, Ирска, тзв. старе европске чланице, су за разлику од поменутих постсовјетских земаља нагли раст оствариле као „праонице“ европског капитала. Ове прогнозе представљају важан, а можда и пресудан разлог због ког треба развијати сарадњу са мителевропским земљама Европске уније.“
„Ми делимо доста тога са мителевропским државма, близак нам је однос према отаџбини, према граници, делимо исту љубав према слободи, љубоморно чувамо свој идентитет, не волимо да нам се наређује, поготово не са стране, од народа отуђене бриселске бирократије. Крајње је време да се формира једна врста конзервативне алијансе у срцу Европе“ – закључио је Ђурђев
