Како наводи ФАЗ, нису велике шансе да Запад оконча спор Србије и Косова јер посредници у Београд и Приштину одлазе "празних руку", преноси Дојче веле.
Наводи се да Немачка, Француска, САД и ЕУ "додају гас" како би затворили "небрањено крило" на Балкану док траје рат у Украјини.
Претње по стабилност у Европи стижу и због вечног сукоба Београда и Приштине који се већ годинама у нередовним размацима наново распаљује. Последњи пут је деловало да је крвави конфликт опасно близу у децембру прошле године, наводи лист.
Новинар Михаел Мартенс, аутор текста, подсећа да француско-немачки предлог као идеју има споразум две Немачке од пре пола века. По њему би, како се наводи, Србија фактички прихватила Косово мада га не би експлицитно признала.
Осим детаља могућег споразума, чије зачкољице не треба потценити, пре свега се радило о начелном питању: Да ли су Србија и Косово спремни да прихвате западни предлог као основу решења? Да ли су вољни и кадри да брзо остваре напретке? Онда би се свакако у завршној фази директно ангажовали и Шолц и Емануел Макрон, навео је Мартенс.
Према писању листа западни емисари имају амбициозне идеје, а ствар не би трајала годинама, већ можда само неколико месеци до споразума.
Позивајући се на изворе, лист наводи да је косовски премијер Аљбин Курти дочекао предлог – и пратећи захтев да формира Заједницу српских општина – са захтевом да пет чланица ЕУ које нису признале Косово то учине.
Према оцени Франкфуртер алгемајне цајтунга, Брисел, Берлин или Париз не могу да дају те гаранције у име Шпаније, Грчке, Кипра, Словачке или Румуније.
Није изненађење Куртијево одбијање да европски предлог прихвати уз рукољуб. У Приштини, као и у Београду, посредници се посматрају као емисари празних руку. Перспективу чланства у ЕУ – циљ који је својевремено пробудио знатну реформску енергију у региону – они не могу да понуде, наводи лист.
Подсећајући на разне блокаде пута балканских земаља у ЕУ, ФАЗ пише да у Београду и Приштини не верују да је руска агресија на Украјину наједном вратила проширење ЕУ у игру.
Вучић додуше никада није одустао од циља чланства у ЕУ. Он жели да задржи атрактивни статус кандидата за ЕУ који Србија има од 2012. године. Али о реалном стању политике проширења се већ годинама изражава негативно (а иза затворених врата и готово саркастично), пише Мартенс.
Према писању листа европска перспектива на Балкану делује далеко мање атрактивно него што се мисли у Бриселу јер нико, истиче се, заправо не зна шта се под њом подразумева осим "реторички проглашене нове епохе".
Лист оцењује да је стање тренутно "врло угодно" за Вучића, јер "док год Курти буде сматран партибрејкером, Вучић може да се претвара да је сагласан са предлогом".
Али како се чује у Београду, ни Вучић неће инвестирати политички капитал у пројекат чији заговорници не могу убедљиво да му кажу шта он има од тога, закључује ФАЗ.
