ИШТВАН ПАСТОР У фебруару корекција правила за избор покрајинских посланика

Скупштина Војводине ће на заседању у фебруару расправљати и усвојити измене Одлуке о правилима за избор покрајинских посланика, најавио је у интервјуу за „Дневник” председник Скупштине Иштван Пастор, који је и председник Савеза војвођанских Мађара.
Predsednik Skupštine Vojvodine i SVM-a Ištvan Pastor Foto: „Dnevnik .rs
Фото: Председник Скупштине Војводине и СВМ-а Иштван Пастор  Фото: „Дневник .рс

Он је рекао да ће до измене поменуте одлуке доћи због смањивање изборног цензуса, односно корекције изборних правила за избор народних посланика.

– На републичком нивоу сада се разговара о решењима, у Покрајини ће та тема доћи на дневни ред у фебруару да би се изборна правила усагласила с основним приступом. На Председничком колегијуму, чији су чланови сви представници политичких групација у Скупштини Војводине, иницирано је да о томе постигнемо максималну усаглашеност. Чак да имамо заједнички предлог, а не предлог једне политичке групације. Било би веома важно да се око идеје окупе све политичке снаге које учествују у парламентарном животу – истакао је Пастор.   

Мислим да смањивање изборног цензуса олакшава учешће на изборима свима онима који су иоле видљиви учесници политичке сцене и који желе да учествују на изборима. Ко не жели да учествује, њему можете смањити цензус и испод нуле, неће учествовати на изборима

Какав је ваш став о смањивању изборног цензуса?

– Што се тиче корекције изборних правила, мање-више је извесно да ће уследити. Било би битно да то уследи синхронизовано на свим нивоима власти и да имамо иста правила и на републичком, и на покрајинском и на локалном нивоу. Мислим да смањивање изборног цензуса олакшава учешће на изборима свима онима који су иоле видљиви учесници политичке сцене и који желе да учествују на изборима. Ко не жели да учествује, њему можете смањити цензус и испод нуле, неће учествовати на изборима. Смањивање изборног цензуса може довести до вишебојног, многобојног парламентарног живота и враћање свих политичких опција у парламентарни живот. Оно сигурно неће довести до укрупњавања политичке сцене, него ће задржати ситуацију фрагментираности, али нема вишебојности без фрагмантирања. Те две ствари иду заједно. Смањивањем изборног цензуса регионалне странке ће имати већу могућност да дођу до легитимитета у републичком парламенту.


Политичка стабилност

– Сада је мање-више извесно да ћемо имати редовне изборе, по садашњем стању ствари, истог дана за сва три нивоа по у правилима предвиђеном року – наводи Пастор. – То практично значи да у односу на Покрајинску скупштину ти избори треба да буду расписани почетком марта и треба да се одрже у периоду од 19. априла до 3. маја. Који ће то датум бити у том интервалу од три недеље у значајној мери је у функцији договора за републички и локални ниво, за које зборе расписује председник Републике, односно председница Народне скупштине. Сматрам да је изузетно добро што је парламентарни циклус за сва три нивоа власти трајао пуне четири године. То је нешто што потврђује политичку стабилност у земљи.


Како ће се то одразити на природни праг који важи за мањинске странке?

– Остаје питање такозваног  природног прага, које је значајно за мањинске странке. Савез војвођанских Мађара је у односу на то дао одређене сугестије и предлог да треба кориговати и природни праг јер смањивање изборног цензуса може довести до потпуно другачијих бројки у односу на природни праг, и то исто тако треба узети у обзир. Немогућа је варијанта да смањивањем изборног прага сви прођу добро, осим мањинских листи и да оне имају много неповољнију ситуацију него раније.

Због чега би мањинске листе могле бити у неповољнијем положају?

– Због тога што је правило такво да се приликом израчунавања природног прага од укупног броја гласова одбијају они којима није постигнут цензус, а пошто се изборни цензус смањује, мање ће бити таквих гласова који ће, условно речено, пропасти. На тај начин ће број потребних гласова за један мандат бити много већи него да је цензус остао пет одсто. То сад треба измерити и о томе наћи решење. Мислим да није ничија намера да се било ко доведе у ситуацију неповољнију него што би имао да су остала постојећа правила.

Шта је СВМ конкретно предложио?

– С обзиром на то да се на републичком нивоу још воде разговори о могућим решењима, а ти разговори нису јавни, о детаљима не могу да причам.

Шта ће бити главна тема СВМ-а у изборној кампањи?

– Тешко да би ико ко жели да буде максимално одговоран, могао извући једну или две одређене теме и да каже: то ће бити у фокусу кампање. Јер, ођедном је све важно. Важно је да се развија инфраструктура, да земља буде привлачна, ођедном је важно да имамо водовод и канализацију, да немамо загађења ваздуха, да имамо добру пијаћу воду, нормалан школски систем, позориште, културни живот... Све је ођедном важно. И у односу на све те теме морате да будете отворени и морате саслушати људе шта их тишти, који су им генерално проблеми у појединим локалним срединама, у појадиним улицама. Јако је све то сложено. Ми имамо намеру да служимо онима којима је то битно и који имају поверење. Трудили смо се да то радимо и до сада и радићемо и убудуће. Нема ту неке помпезне и велике филозофије. Свако мисли да сада може направити значајан кључни преокрет. Мислим да је то више кампањска реченица, него реалност. 


СВМ самостално излази на изборе

Пастор каже да Савез војвођанских Мађара самостално излази на изборе и у републици и у покрајини и на локалу.

– СВМ се припрема за изборе, иако морам да кажем да су се политичке прилике значајно измениле у последњих десетак година. Постало је перманентна битка и не постоје велике разлике између предизборног кампањског периода и остатка периода између два избора. Ако хоћете да опстанете на политичкој сцени, мора се перманентно радити, и у том смислу кампања ништа више не значи него мање-више исти темпо рада као у периоду између два избора. 


Какву кампању очекујете?

– Ови избори неће бити лаки. Још нисам видео лаке изборе, а имао сам прилике да их видим доста. Без обзира на партнерски однос, без обзира на коалицију, на пријатељство изборни моменат је изборни моменат. И у том изборном моменту свако жели да се избори за максимални легитимитет. То је једна ствар због које ови избори неће бити лаки. Друга ствар је то да су људи засићени политиком и оним што је негативно и оним што као негативна квалификација политике у веома дугом периоду перманентно доспева до свести људи, што их трује и што је, практично, постало средство политичке борбе, нарочито оних који не могу да кажу „то сам урадио”, могу само да кажу да то што неко ради не ваља ништа. И у том изговарању „не ваље ништа” се не бирају средстава, а то има за последицу поткопавање политике генерално и окретање људи од јавног живота. То ће бити један од великих изазова с којима ћемо се морати изборити. Није то другачије него што је већ виђено, само је можда тај ниво затворености или дистанцираност људи од јавног живота данас израженији него, рецимо, пре четири године. Ми рачунамо на то да ћемо и даље бити парламентарна странка на свим нивоима власти. И рачунамо на то да у периоду после избора можемо утицати на токове у држави у складу с теретом који можемо понети и у складу с могућностима којима можемо допринети решавању проблема. Желимо да наставимо овај сизифовски политички посао који смо радили у претходном мандату, под условом да добијемо подршку људи. Желимо да будемо партнери свима којима је стало до тога да раде у корист државе. Не мислим да такав приступ у овом тренутку има било какву алтернативу. Ми желимо и надаље да припадамо оној групи на коју се људи могу ослонити. Озбиљна политичка странка која разуме проблеме и жели да помогне у њиховом решавању.

Где видите себе после избора, да ли бисте поново прихватили да будете на челу покрајинског парламента?

– Не знам. То су ме већ неколико пута питали. Мислим да то питање данас није актуелно јер не знам ни то да ли ћу бити кандидат на листи, да ли ћу се уопште кандидовати... За неколико месеци ћемо доћи у ситуацију да о томе може да се разговара.   

Ержебет Марјанов

EUR/RSD 117.5133
Најновије вести