Клачар за Танјуг каже да су први дан заседања и консултације које су одржане пре тога у Скупштини садржале доста конструктувних расправа, политичког договора да се испоштују демократски базични принципи када је реч о раду самог парламента и да није било таквих напада или таквих критика које су могле да доведу до неке врсте инцидента или да се прешла нека црвена граница.
"Почетак скупштине нас је као бираче и грађане вратио на онај период од пре 2019. године, пре него што је започет бојкот парламента и то је углавном уобичајена атмосфера за српски парламент - ред конструктивне расправе, ред веома оштрих или критичних тонова, а неретко то може да пређе границе доброг понашања. То је углавном слика српског парламента од 2000. године ако изузмемо овај период када је био бојкот скупштине, односно када нису биле присутне све странке опозиције", казао је Клачар.
Наводи и да Владимиру Орлићи неће бити лако да обавља функцију председника парламента у оваквом сазиву, али напомиње да Орлић није нов у том послу и да је био потпредседник Скупштине и самим тим имао прилике да изнутра сагледа функционисање парламента.
Како каже, Орлићу неће бити лако из разлога што ће ова парламентарна већина имати деведесетак посланика који ће бити против ње и који ће бити оштри и снажни контролори власти.
"Међутим, на Орлићу је да креира атмосферу у којој су расправе могуће. Неће моћи да води парламент да се не деси никакав инцидент у смислу оштрих речи или претеривања неких посланика, то никада није било могуће, али на њему је да креира атмосферу у којој ће људи који различито мисле моћи то и да искажу. То неће билти лако, али на њему је одговорност да то уради", наводи.
Клачар очекује да се у овом сазиву неће прелазити црвене линије у смилслу личних напада, напада на личности или неког говора мржње.
"Моје лично очекивање је да ће рад Скупштине да личи на први дан који је био у овом сазиву, то значи да ће бити ред конструктивних расправа, биће и размена оштрих тонова или полемика између посланика и трећа ствар коју ја очекујем јесте да се скупштинска говорница врло често искористи за разговоре који нису на дневном реду, односно да се отварају нека политичка питања која нису на дневном реду тога дана, али су у личном интересу посланика или појединих посланичких група", каже Клачар.
Додаје да се то дешавало и током јучерашње расправе и указује да ће бити важно да Орлић као председник парламента лимитира те расправе које, како каже, више личе на предизборну кампању, него на расправу о конкретним законским предлозима који су на дневном реду.
Коментаришући четири круга консултација које су обављене у Скупштини пре конституисања парламента, Клачар наводи да је настављена добра пракса ако се погледа период до 2020. године, а то је да се уочи верификације мандата народни посланици договоре између себе око поштовања базичних демократских принципа, што значи да се договоре око потпредседничких места и око одбора.
"Ту је урађен добар посао, чак су и опозициони посланици оценили добро и улогу Владимира Орлића и СНС што говори и чињеница да други пут у историји српског вишестраначја Народна скупштина има седам потпредседника", казао је Клачар.
Подсетио је да је Народна скупштина Србије имала седам потпредседника још једном и то у сазиву између 2004. и 2007. године.
"То говори да је СНС желела да повуче корак у добром смеру на почетку. Ово је једна врста поруке и СНС-а и опозиције да у овом сазиву желе да буду конструктивни и да не желе да погазе неке принципе демократије који су били пре тога на снази", сматра Клачар.
