"Желимо да отворимо границу између Албаније и Косова. Премијер ми је рекао да је донета одлука. Од 1. јануара почиње слободно кретање између Албаније и Косова", рекао је Мајко, преноси портал.
Он је то изјавио на догађају поводом Дана дијаспоре, одржаном у Србици.Том догађају су присуствовали и челници привремених институција у Приштини, између осталих Хашим Тачи и Рамуш Харадинај.
Мајко је, иначе, бивши премијер и министар одбране Албаније и члан најужег руководства владајуће Социјалистицке партије Албаније.
Ђурић: Е. Хоџа није више жив,од Велике Албаније нема ништа
БЕОГРАД: Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао је данас да је изјава министра дијаспоре Албаније Панделија Мајка, да ће од првог јануара бити отворена граница између Албаније и Косова, неозбиљна и неодговорна и да служи само да додатно погорша односе у региону.
"Енвер Хоџа је мртав, а од Велике Албаније нема и неће бити ништа. Косово и Албанија немају границу, већ је граница између Србије и Албаније и то у дужини од 111 километара", навео је Ђурић.
Он је подсетио да се граница између Србије и Албаније протеже од тромеђе Македоније, Албаније и Србије, до тромеђе Србије, Црне Горе и Албаније и истакао да је то једина граница која постоји и која може постојати.
"По Резолуцији 1244 ми смо ти који имамо права да користимо граничне прелазе Цхафа, Прушит и Врбница и да тамо имамо наше особље, али за то изгледа више никога није брига. Исто као што никога у међународној заједници није брига за такве хушкачке и претеће изјаве које сваког дана долазе од различитих албанских представника", рекао је Ђурић и подсетио да је ова изјава дата у присуству највиших представника КиМ - Рамуша Харадинаја и Хашима Тачија.
Ђурић је истакао да та изјава руши настојања да се крхи односи у региону нормализују, те да се изграде бољи доноси Срба и Албанаца.
Ђурић је казао да очекује и захтева реакцију међународне заједнице и поставља питање "шта би било да је неко српских представника рекао да ће бити укинута граница, не између Србије и неке суседне земље, већ да ће бити укинут административни прелаз".
Он је навео да овакве изјаве показују колико је неозбиљно и неодговорно настојање неких политичара у Централној Србији који заговарају тезу да се не треба ништа решавати по питању Косова и Метохије и који "лажу народ да све може да остане по старом".
"Не знам шта мисле. Да ли мисле да треба да сачекамо да Албанци једног дана испуне једну од својих претњи", закључио је Ђурић.
Пророковић: Косово и Албанија се функционално интегришу
БЕОГРАД: Косово и Албанија су од 2009. потписали више од 10 ''билатералних'' споразума и најава министра дијаспоре Албаније Панделија Мајка да ће "границе" између Албаније и Косова бити отворене од 1. јануара представља наставак њихове функционалне интеграције, којом се суштински, али не и формално, реализује идеја велике Албаније, сматра Душан Пророковић.
Пророковић, из Института за међународну политику и привреду, подсећа да је 2006. године Контакт група рекла да се дефинишу три принципа у вези са будућношћу Косова и да је један од њих био да нема уједињавања Косова са неком суседном државом.
"Формално, Албанци су схватили да не могу да проглашавају некакву "велику Албанију" и да се уједињују на такав начин, али они стварају функционалну интеграцију и један привредни, културни, образовни и трговински систем", оценио је Пророковић за Тањуг.
Како каже, са нашег становништа споран је и њихов споразум о војној сарадњи и то што су Приштина и Тирана дубоко ушли у безбедносно повезивање.
"То је неки пут који ће следити, није то ништа ново, то се већ дешава осам или девет година и они настављају тај посао", додао је он.
На питање да ли све то представља стварање Велике Албаније, Пророковић каже да Албанци формално правно за то немају подршку, нити овлашћење, али да је суштински одговор потврдан.
"То је стварање једног простора међусобно увезаног и интегрисаног од Косовске Митровице до Драча и, посматрајући са албанског становишта, то није ништа спорно, то је њихов циљ који можемо да препознамо".
Пророковић истиче да Србија мора доста тога да предузме у билатералним односима са Албанијом, како би се тај процес успорио или потпуно спречио, као и током преговора Београда са Приштином.
"Даљих уступака не сме бити, јер пут који нам они осликавају, којим ће се кретати, врло је јасан", поручује Пророковић.
Он наводи да међународна заједница није никако реаговала на то што су Косово и Албанија потписали више од 10 ''билатералних'' споразума 2009. а да су "наше власти реаговале некако, али, чини се са недовољно енергије и користећи неку аргументацију која није била примерена".
"Отуда и овај споразум, и уколико се томе нико не противи они настављају даље, а то даље јесте функционална интеграција Косова и Албаније", додао је Пророковић.
