Марковић: Због идеологије СФРЈ деценијама касни филм о Јасеновцу

БЕОГРАД: Историчар Предраг Марковић оцењује да је прокламована иделогија социјалистичке Југославије, која је сакривала братоубилачки рат између југословенских народа, један до разлога због којих је деценијама каснио филм на тему страдања недужних људи у Јасеновцу, какав је "Дара из Јасеновца"
p
Фото: Youtube Printscreen

Марковић поводом лавине коментара на ово остварење Предрага Антонијевића од иделошких учитавања - порицања историјске документованости догађаја у логору који су у филму експлицитно описани, па све до полемике - зашто је филм снимљен, примећује да се намерно или случајно заобилази шири контект настанка и емитовања овог филма.

"Треба имати у виду да су филмови о холокаусту новијег датума. До осамдесетих година прошлог века није постојао Меморијални центар посвећен холокаусту у Вашингтону. Јеврејима је требало неколико деценија да се суоче са траумом холокауста. Реч је о много ширем феномену, него што ми мислимо" каже Марковић за Танјуг.

Он истиче да су после Другог светског рата чак и код Јевреја споменици били борачки, а цивилне жртве су откривене релативно касно: шесдесетих и седамдесетих година прошлог века.

"Телевизијска серија "Холокауст" из седамсдесетих година је помогла да људи широм света, нарочито на западу, имају у свест о холокаусту" каже Марковић и додаје да су споменици у Југославији након Другог светског рата такође били борачки.

Како каже у књизи Јелене Суботић "Споменици у источној Европи" лепо је објашњено да да су на споменицима у Југославији најчешће писало "Овде је окупатор убио антифашисте".

Марковић у прокламованој иделогији социјалистичке Југославије види разлог што смо 75 година чекали на филм о страдању недужних људи у Јасеновцу.

"На тим споменицима никлим после Другог светског рата није писало "Усташе су убиле..." За идеологију тог времена је било веома болно подсећање на братоубилачки рат. Тадашње власти су говориле о окупаторима и неколицини домаћих издајника. Било је тешко прихватити да су супростављени народи водили братоубилачки рат између себе, али и између самих себе. Баш зато филм о Јасеновцу није снимљен раније" казао је Марковић.

Према његовим речима Хрвати су веома специфичан народ јер су дали огроман допринос фашизму, али и антифашизму.

"У време Другог светског рата, хрватски народ се располовио...Игнорисање злодела у Јасеновцу највише штети Хрватима јер су на тај начин одбацили своје истинске хероје. Ти хероји нису учествовали у Домовинском рату деведесетих година прошлог века, већ су изгинули на Сутјесци 1943. године борећи се у једницама Народноослободилачке војске. Да није кокетирања са усташтвом, највећи празник борбе у Хрватској била би Битка на Сутјесци" казао је Марковић.

За њега нема дилеме да Србија мора агилније да ради на осветљавању прошлости нашег народа, па и злочина које је у бурној историји преживео.

"Неки пут то испадне катастрофално, као телевизијска серија "Немањићи", а некада је одлично, као што је случај са филмом "Дара из Јасеновца". Историјска веродостојност филма је без грешке јер је саветник на изради сценарија био Мајкл Беренбаум, светски познат и цењен прочавалац холокауста. О уметничким дометима филма треба да говоре професионалци из филмске индустрије" казао је Марковић.

Он верује да би документарни филмови и научни скупови у Јасеновцу имали далеко већи едукативни утицај на шири део становништва Србије од целевечерњих играних филмова.

"Сигуран сам да је документарни филм о "Јасеновцу" далеко лакше снимити уз јасну државну подршку од целовечерњег играног филма. Научни скупови би открили мнноге истине о том језивом логору смрти" казао је Марковић.

Инсистирање на законским решењима у Србији која би регулисала негирање геноцида у Јасеновцу Марковић види као мач са две оштрице.

"Неки угледни јеврејски интелектуалци попут Ноама Чомског били су против закона који забрањује негирање холокауста без обзира што је такав закон на снази у већини европских земаља. Морамо ту бити доста опрезни као држава и друштво јер постоји могућност да Европска комисија донесе закон о геноциду у Сребреници".

Најављена је реализација низа филмова са националном тематиком у Србији који ће се између осталог бавити акцијом "Олуја" у Хрватској, догађањима на караули "Кошаре", злочинима у "Жутој кући" на Косову и Метохији...

Марковић напомиње да је филм "Дневник Диане Будисављевић" прави пример остварења које комуницира са светом и комшијама у региону.

"Реч је о оставарењу које није конфронтирајуће, већ велича хуманост и спасавање" казао је Марковић.

EUR/RSD 117.3739
Најновије вести