Сходно овом закону, након 800 година постојања, верска заједница СПЦ у Црној Гори од данас указују стручњаци више нема ни стаутс правног лица, а њена имовина се третира као имовина без власника.
Тако ће национализација објеката и земљишта у поседу СПЦ почев од данас бити вршена без накнаде - пописом и укњижбом државе Црне Горе као новог власника тих непокретности, а решења о уписима требало би да буду достављена СПЦ-у, као заинтересованом лицу.
Адвокат Миленко Радић упозорава да, с обзиром да СПЦ од данас нема статус правног лица, она неће имати ни право (активну легитимацију) да води било које правне поступке у циљу доказивања и заштите својинских права на тој имовини.
Због тога је, како сматра, најбоље решење да СПЦ инсистира на закључењу уговора са Владом Црне Горе и тако покуша да путем споразума задржи део својих манастира и цркава.
На овај начин могу да се договоре баш сва отворена питања, јер би овај уговор био изнад закона, рекао је Радић Танјугу.
Он је указао да су све остале верске заједнице, које су до јуче евидентиране на основу Закона о правном положају вјерских заједница, који је данас престао да важи, као и верске заједнице са којима је Влада Црне Горе потписала уговор - јеврејска, исламска и римокатолицка, настављају несметан рад и њима је остављен прелазни рок од девет месеци да поднесу пријаву ради поновног евидентирања.
Закон је усвојен 27. децембра 2019. а истог дана га је председник ЦГ прогласио Указом.
ПОДГОРИЦА: Црногорски Закн о слободи вероисповести, којем се противи Митрополија црногорско-приморска СПЦ, део опозиције и велики број верника данас ступа на снагу, а адвокат Никола Мартиновић каже да ће се од СПЦ тражити да докаже право имоивне на неким објектима.
Предвиђа да би цео поступак доказивања и регистровања СПЦ у Црној Гори могао да траје најдуже године дана.
Закон, који је у црногорском парламенту усвојен под окриљем ноћи и хапшењем посланика Демократског фронта, који су се томе противили, додатно је подигло тензије у црногорском друштво, а вернике извело на улице, молебане и литије, где исказују своје незадовољство.
Град је тог дана и ноћи био блокиран јаким полицијским снагама, а згради парламента није могло ни да се приђе.
Мартиновић каже да доказивање својине, што ће бити обавеза СПЦ, није ништа ново и непознато, поредећи објекте који постоје вековима са, како каже, кућама и становима које грађани данас имају у својини.
Овај црногорски адвокат каже да у имовинском смислу ту не види никакав проблем.
Према његовим речима, од данас Управа за имовину има обавезу да у сарадњи са Управом за некретнине направи списак државне имовине која је обухваћена Законом и да покрене управне поступке пред Управом за некретнине како би се, како наводи, обавили одговарајући уписи.
"То значи да је Управа за имовину дужна да идентификује некретнине за које верује да могу бити државна имовина по овом закону и да поднесе захтев Управи за некретнине да се та чињеница провери.
Онда ће у том управном поступку, са једне стране онај на кога је уписана та имовина, то могу бити разна правна и физичка лица и са друге стране држава Црна Гора, односно Управа за државну имовину бити странке у управном поступку", каже Мартиновић.
Позивајући се на правила општег управног поступка по којем се и данас врше уписи права на некретнине спровешће се поступак по којем ће, наводи Мартиновић, свака од страна приложити доказе на основу којих сматра да има основ за упис права својине.
"Онда ће Управа за некретнине поступити по тим захтевима. Односно процениће да ли једна од странака има основ за упис и на основу тога основа извршити одговарајући или одбити упис", објаснио је овај стручњак.
Прецизирајући даље, Мартиновић каже да када се формирају странке управног поступка онда ће обе стране да предложе доказе на основу којих заснивају своје право, на основу којих ће на крају Управа за некретнине прибавити и извршити увид, онда ће она донети првостепено решење.
Свака од странака ће имати право жалбе, а о тој жалби ће одлучивати Министарство финансија, а ако и после тога нека од странака буде незадовољна има право да се обрати Управном суду како би Управни суд решио тај спор, каже Мартиновић.
Мартиновић сматра да до опструкције у појединим институцијама не би требало да дође.
Пводом најаве СПЦ да ће тражити међународну арбитражу, Мартиновић каже да за овакве спорове арбитража не постоји.
Митрополија црногорско-приморска требало би, према његовом мишљењу, да буде регистрована у Црној Гори.
"Требало би да ако поштује закон, изврши регистрацију као и све остале верске заједнице, да стекне својство правног лица и да на основу тога има користи, а не штете", каже Мартиновић.
А на питање зашто СПЦ оспорава овај закон, Мартиновић истиче да је то питање за СПЦ.
"Они имају своје разлоге, вероватно се боје да ће то утицати на њихова имовинска права. Да ли је то оправдано или не, видећемо", казао је Мартиновић.
Законом је прописано да ће сви верски објекти који представљају културну баштину, а који су били имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности 1918. године и који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке верске заједнице, бити препознати као државна имовина.
Међутим, ако било која верска заједница располаже доказима да је на основу некад или данас важећих прописа постала власник неке имовине, држава ће то признати и поштовати.
"Поступање по овом закону се може завршити у катастру, односно Управи за некретнине за највише пола године. После тога може се очекивати да Министарство финансија реши највише за два месеца и после тога још три месеца да заврши Управни суд. Рок од годину дана је да се дође до коначне одлуке је према мом мишљењу објективан, у којем се све може завршити без утицања на било чија права", закључује Мартиновић.
