МЕДИЈСКИ НАПАД НА СРБИЈУ Представници тзв. Приштинских институција шире ЛАЖИ И ОБМАЊУЈУ НАРОД
Инцидент у Бањској покренуо је низ процеса који су директно уперени против Републике Србије и српског народа на Косову и Метохији. Погибија српских младића представља још једну крваву страницу у дугој историји страдања народа у Јужној српској покрајини . Оправдани бол и тугу у Србији убрзо је прекрила свесна кампања пласирања полуинформација и лажи са циљем дискредитовања српске заједнице на Косову и Метохији и урушавања кредибилитета највиших органа власти Србије.
Просто је невероватно са којом лакоћом су свесне лажи представника тзв. Приштинских институција и медија преношене у медијски етар остатка Србије. Изненада, у нашим медијима, јавне звезде и кредибилни извори информација постали су чиновници тзв. Приштинских институција који су формирали наратив о трагичном догађају у складу са пропагандим тежњама Куртијевог режима.
Ово свесно ширење лажних и обмањујућих информација, преплавило је наш медијски и информациони простор. Дезинформације су стизале из различитих извора, укључујући појединце и приватна лица, а предњачили су поједини портали и телевизијске куће. Искључена је свака критика а покушај тражења информација са друге стране је изостао што се свакако коси са елементарним правилима новинарске етике.
Никада као до прошле седмице привремене Приштинске институције нису у толикој мери креирале јавни и дигитални и наратив у остатку Србије. Веома вешто, су користили низ тактика да манипулишу јавним мнењем, прошире раздор и направе нестабилност у нашем друштву и да делегитимишу жртве Куртијевог терора.
Као по правилу на мети удара су се нашли преостали Срби са Косова и Метохије,Председник Републике Србије, Александар Вучић, Војска Србије на челу са министром, Милошем Вучевићем и наравно Српска православна црква. Ако гледамо кроз вредносне системе директно су нападани и урушавани осећаји самопоуздања, сигурности и националног поноса. Кроз све те објаве увек су провејавале поруке: криви смо ми, најгори смо од свих, код нас нема ништа честито и Срби са Косова су криминалци и терористи.
Гледајући број неименованих и лажних налога који су по разним друштвеним мрежама шириле и шире наратив тзв. Приштине јасно је да су против државе Србије били ангажовани појединци или групе који су криерали и ширили дезинформације. Ови налози нису били само из Србије већ из држава из окружења. Ако може да се каже да је у рату све дозвољено онда свакако је у овој новој кампањи напада на јавни медијски простор стварно све коришћено.
Нажалост поједини медији су искоришћени као средство за ширење дезинформација, како на домаћем тако и на међународном плану. Неодговорна уредничка политика, која је поједине медије направила оруђем Куртијеве пропаганде у Србији, још једном нам је указала колика је важност очувања независности медија и новинарског интегритета. Као што су земље Европске уније уједињено наступиле против, како кажу, руског дезинформационог рата, крајње време да се наш медијски простор заштити и сачува од снажних уплива ентитета, снага или појединаца који намеравају да га на волшебан начин обликују и преузму.
У осталом, да ли се прављењем оваквих кампања спрема платформа која директно треба да утиче на резултат предстојећих избора? Да ли онда долазимо да чињеница да се кроз тзв. мрежни рат формира јавно мњење и тако директно утиче на изборну вољу грађана Републике Србије? Да ли онда причамо о уплитању страних ентитета на валидност избора код нас и отварамо питање како заштити нашу демократију?
Углавном откривања субјеката који учествују у организовању дезинформионих кампања је сложен и вишеструки изазов. Међутим, дешавања у последњих девет дана су толико транспарента да појединац не може а да се не пита да ли је могуће да се овакве ствари заиста дешавају? Да ли су ширење лажних вести и узбуњивање јавности кажњива дела? Директне последице оваквог деловања су подривање поверење у државне институције, угрожавање демократских процеса у нашем друштву а такође имају и значајне импликације на међународне односе. Да ли су нас изненадили поједини хорски гласови који су без провере података на терену позвали на бомбардовање Србије и увођења санкција? Као да се злодух дведесетих ођеданпут вратио са свим могућим анти-српским стереотипима.
Док чекамо налазе патолога и извештаје неке будуће независне комисије које ће тачно утврдити шта се збило морамо сачувати прибраност и слогу и препознати методе медијске манипулације који су више него видљиви у нашем друштву. Слога биће пораз врагу.
Петар Ђурђев, директор Архива Новог Сада