Мејер сматра да досадашња стратегија Брисела да се разговара о мањим стварима, уз избегавање већих, статусних, као и питања суверенитета - није добра.
"Приштина напредак чини јако тешким, због царинских тарифа, али и јер одбијају да оснују заједницу српских општина, што је веома важан корак по Бриселском споразуму", рекао је Мејер за "Данас".
Када је реч о коначном решењу, Мејер сматра да је реално да северни део Косова и Метохије остане у саставу Србије.
"Мислим да је реално да област северно од Ибра постане део Србије. Зато сам и хтео да разговарамо о територијалном проблему северно од реке Ибар, а о томе вреди дискутовати", истакао је Мејер.
Како каже, проблем Срба у енклавама у јужном делу и светих историјских места могао би бити решен уз заштиту Уједињених нација, и на начин да сваких шест месеци делегација УН посећује та места да би се уверили да је све у реду.
Упитан шта мисли о територијалној размени о којој се доста говори у последње време, Мејер каже да то питање никад није у потпуности испуњено без обзира што неки политичари о томе говоре.
"За људе на југу, који не би волели размену, треба омогућити остајање и заштиту УН или да се пребаце на север или у Србију и да им УН плати, да их финансира. То би могло да почне релативно брзо. Један од главних услова је да велике силе остану по страни и да се не мешају, јер сваки пут када се САД и Русија умешају, ствари постају много компликованије", нагласио је Мејер.
Као питање о којем би Београд и Приштина требало да расправљају Мејер предлаже и економску сарадњу, оцењујући да министар за иновације и технолошки развој у Влади Србије Ненад Поповић има јако добре идеје "како ојачати прекограничне економске везе, посебно са централном Србијом".
То би, сматра, могао да буде почетак економског договора
