"Кључна ствар је да 20 година после окончања сукоба на Косову нико у међународној заједници, нити политичке снаге у Србији или на Косову нису у стању да изађу са решењем за косовски проблем, које би било прихватљиво за све", каже Монтгомери за Танјуг.
"То свакако укључује и Савет безбедности УН. Косово је постало још један пример више колико је Савет безбедности УН ирелевантан у међународним питањима", каже он.
Коментаришући одлуку Велике Британије да не стави Косово на агенду у Савет безбедности УН и наду неких аналитичара из региона да САД неће следити британски пример, Монтгомери каже:
"Није ни важно, јер, шта је постигнуто у последњих 20 година? Ништа. Ипак, та одлука је сигнал да је Запад уморан од косовског питања. То и не мора да буде тако лоше, јер можда схвате да ''отарасити се тог питања'' може значити и размишљање које превазилази ускогруди поглед који су имали све ове године".
Волео би, каже, да и САД, чији је приступ до сада био контрапродуктиван и ригидан, буду отвореније за нове идеје, али не верује да су актери америчке спољне политике променили мишљење о Косову или региону.
"Могуће је да су неки виши званичници у садашњој Белој кући отворенији за нове идеје. Али, они ће се суочити са оштрим противљењем код куће ако озибљно почну да их спроводе. Тако да нисам оптимиста", рекао је он за Танјуг.
На питање како види даљи развој догађаја, Монтгомери каже да би проблеми, ако би "Косово било тотално изоловано и ако би своје проблеме разматрало само", могли да буду решени за недељу дана.
"Међутим, приликом било каквог разматрања Косова, треба имати на уму Босну и Македонију, јер би свака одлука о Косову могла да има озбиљне и моменталне последице на те земље такође", указује Монтгомери.
Најновије изјаве Хашима Тачија, да је корекција граница прихватљива, за разлику од размене територија, бивши амерички дипломата не сматра важним, јер Тачи, по његовом мишљењу, нема неки политички значај и тежину:
"Он није снажан лидер који може да делује и да прође некажњено", каже Монтгомери и додаје да косовски председник, као и Милорад Додик у Босни, даје провокативне изјаве делом због домаће јавности, а делом због међународне заједнице, да ''испипава терен'' да би видео реакцију.
Међутим, "ниједна политичка партија косовских Албанаца нема конкретну агенду, осим мржње и страха од Србије", истиче Монтгомери.
Тако, каже, Тачи, с времена на време, покушава да генерише унутрашњу подршку запаљивом реториком, али тешко да би могао да обезбеди да се те странке заиста сложе о било чему конкретном.
Додаје и да је Запад Тачију везао руке својим континуираним оштрим ставовима о питањима где до изражаја долазе Тачијеви "најгори инстинкти" и која га коче да предузме неке конструктивне кораке.
Упитан како се у све то уклапају изјаве из Кфора да имају довољно војника да спрече насиље, које би избило као последица евентуалне поделе Косова, Монтгомери каже:
"Сви наши напори треба да буду усмерени на то да спречимо насиље. Да, Кфор има довољно војника да спрече масивне инциденте те врсте. Али, нема ни близу довољно војника, нити би их икада имао да спречи герилски рат, какав смо видели 1997-98.".
