Како је рекла председница Одбора Катарина Ракић, на јучерашњој седници, 13. по реду, а првој изван седишта, разматран је и усвојен извештај о раду Министарства грађевинарства у претходна два тромесечја. Она је истакла да је Министарство постигло изузетне резултате у претходном периоду, наводећи да су многи послови морали да почну од нуле, а један од њих је реконструкција железнице.
-Лако је када дођете у пуну кућу да будете добар домаћин, али када се нешто деценијама уништава, и у шта се не улаже, веома је тешко доћи чак и до нуле. У овом тренутку се пројектује и изводе радови на 1.090 км ауто-путева у Србији што је велика цифра и за много резавијеније државе од Србије – рекла је Ракићева и додала да је импресивно оно што су чланови Одбора могли јуче видети након седнице на градилишту брзе пруге у Чортановцима, чак и за земље које предњаче у односу на Србију.
Чланови Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације заједно са министром Момировићем имали су прилику да се увере како изгледају вијадукт и тунел и чују од стручњака како је текла њихова изградња.
- Брза пруга је обележје овог времена, времена које је наступило после оног када се интензивно руинирала инфраструктура, а поготово железничка – казао је министар Момировић нагласивши да му је било задовољство да брани извештај о раду у тим условима и прикаже народним представницима шта је урађено до сада. - Имао сам велику жељу да их доведем на вијадукт да виде оно што неће видети путници који се буду возили брзим возом. Они ће видети најбоље европске возове, брзу пругу, најмодернију у источној Европи, али не и како се дошло до тога. Неће моћи да виде вијадукт у овом издању за који је положено у земљу 100 км шипова.
Момировић је рекао да ће брза пруга спојити Београд и Нови Сад, два највећа града Србије, и да ће сви кроз одређено време бити поносни на то.
-Увек ћемо моћи да кажемо смо ово ми оставили, и ауто-путеве, друге пруге, ваздушне и водене луке, комуналну инфраструктуру на коју сам посебно поносан – казао је министар. - За мене је приоритет да оставимо земљу чистију у наредним годинама, да изградимо оно о чему нико није сањао у претходним деценијама. У првом кварталу ове године раст грађевине је био 20 одсто, а у другом се боримо за раст од 40 одсто. То што се може видети у Чортановцима има упориште у бројкама које су историјске.
Момировић је напоменуо да то колико се у Србији пројектује и изводи ауто-путева је више него у оставим државама заједно, без обзира да ли су у ЕУ или не.
- Ми смо мотор развоја региона, локомотива која иде најбрже у будућност. Борићемо се да у наредним годинама изградимо све оно на шта се чекало деценијама – нагласио је Момировић.
На градилишту брзе пруге у Чортановцима јуче је био и генерални директор компаније РЖД “Интернешнел” Сергеј Алексејевич Стољаров. Ова компанија задужена је за градњу брзе пруге од Старе Пазове до Новог Сада, дуге 40, 4 километара. Он је рекао да компанија чини све да испуни оне задатке које је пред њу поставило руководство земље и изразио задовољство досадашњом сарадњом са Србијом. Нагласио је да све што РЖД ради, ради у складу са роковима, чак иде и испред.
- Примењујемо најбоље технологије које постоје како у Европи тако и у свету. Министарство грађевинарства, као и парламент, помажу нам да решимо све проблеме који настају током изградње. Обећавамо да ћемо завршити све обавезе до краја године и наставити да развијамо саобрћајну инфраструктуру широм земље – рекао је Стољаров.
По његовим речима, деоница пруге између Старе Пазове и Новог Сада треба да буде завршена до децембра, како је и планирано, а тестирање до фебруара идуће године. У фебруару је у плану и да пруга буде пуштена у саобраћај. Како је рекао, крајем децембра биће испоручене све три Штадлерове дабл-декер композиције возова. Траса брзе пруге од Београда до Старе Пазове ће бити готова крајем септембра и тада ће почети њено тестирање.
- Првог септембра почиње градња пруге између Новог Сада и Суботице. Све ово је део коридора Београд – Будимпешта којим ми повезујемо наш главни град са Будимпештом, што ће бити од непроцењивог значаја за све градове и општине на тој траси. То ће допиринети приливу више милијарди евра у наредним годинама. Ми желимо да будемо на нивоу развоја земаља средње Европе – истакао је Момировић.
Члановима Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације објашњења о изградњи тог дела пруге давали су генерални директор компаније РЖД “Интернешнел” Сергеј Алексејевич Стољаров, директор огранка те компаниоје у Србији Мансурбек Султанов , те генерални директор ,,Инфраструктуре железнице Србије“ Небојша Шурлан. Обилазак трасе започели су од јужног улаза у тунел, за који је Мансурбек Султанов рекао да је у грађевинском погледу завршен, као и полагање колосека у једној тунелској цеви од 1,1 км, док је у другој у току. Објаснио је да се недалеко одатле, на 55. километру пруге од Београда, налази вијадукт за који је челик директно допреман из Русије. Напоменуо је и да ће грађевински пут којим се креће механизација док трају радови, по њиховом завршетку бити предат локалној самоуправи на коришћење.
Говорио је и о проблемима који су се појављивали током градње због подручја кроз које пролази траса брзе пруге, почев од тога да се налази на територији Националног парка Фрушка гора, преко Сремских Карловаца који се безмало цели налазе у зони заштите, Дунава, у ком је део животињског света такође под заштитом па су морали одређене мостове да препројектују, густо насељеног Петроварадина...
Како се јуче могло чути, од 75 км пруге, воз ће на 40 км возити брзином од 200 км на сат. На тој деоници биће примењено управљање саобраћајем возова високих пефроманси.
На вијадукту, дугом око три километра, којим ће ићи возови када изађу из тунела, пре три дана почело је полагање шинских поља. Постављање колосека почело је на левој страни вијадукта у смеру према Новом Саду.
З. Милосављевић
Фото: С. Шушњевић/ РЖД „Интернешнел”
