Новаковић за Танјуг каже да је чињеница да су поједини припадници српских десничарских неформалних организација били у контакту са "Вагнером".
"Главни циљ је нека врста скретања пажње на Србију, односно да постоји могућност да делује та плаћеничка група и да се ојача негативан имиџ који Србија већ донекле има због чињенице да Србија није увела санкције Русији, односно није се придружила рестриктивним мерама према Руској Федерацији", додаје Новаковић.
Наводи да Србија има закон који је донет пре неколико година а тиче се учешћа држављана Србије на трећим ратиштима и наглашава да тај закон треба да буде и спровођен.
Указује на то да су руске новине "Вести" пре дан или два објавиле да је неколико српских држављана дошло да помогне Русији и истиче да то заиста представља проблем за Србију јер је велико питање како ће то да ођекне у другим државама, првенствено у Украјини, а после и државама које су непосредно погођене оним што се дешава у Украјини, пре свега чланице ЕУ које се граниче са Украјином.
Сматра да је пред српским службама велики изазов јер тешко се може доћи до информације да када неко путује у Руску Федерацију да ли ће се наћи на ратишту или не.
"Оно што је сигурно да након повратка у Србију, након што су наведени на одређеним листама да се сумњиче, да свакако треба да буду процесуирани у Србији", истиче.
Говорећи о Резолуцији коју је Европски парламент усвојио данас, а о примени заједничке спољне и безбедносне политике, Новаковић каже да је главно питање придруживање декларацијама и спољнополитичким мерама ЕУ.
"Србија је обавезна да се поступно с тим усаглашава", каже Новаковић и наводи да је степен усклађености опао у односу на 2021. годину када је био нешто изнад 60 одсто, а да је сада 44 одсто.
Додаје да постоји простор за даље усклађивање.
Примећујући да се Србија усагласила са неколико политичких декларација, укључујући и ону која је везана за референдуме које је Русија расписала за припајање неколико области, Новаковић каже да постоји простор и за усклађивање са неким рестриктивним мерама.
"На тај начин бисмо послали позитиван сигнал ЕУ. Ако нам је циљ чланство у ЕУ онда морамо да видимо да наши партнери са друге стране имају интерес и онда не бисмо то требали да дефинишемо као притисак", додаје.
Наводи да с друге стране, за целу Европу, неуралгичне тачке на Балкану су велики изазов јер, како каже, постоји опасност од преливања сукоба са истока на Балкан.
Када је реч о Косову и Метохији, Новаковић каже да постоји иницијатива и од ЕУ и САД да се та прича сведе у неки нормалнији ток, али да по питању који следећих корака, није оптимиста.
"Склањањем барикада само је отклоњена опасност од тренутне ескалације, али кључни проблеми који су на столу, од примене Заједнице српских општина и других су и даље отворени и велико је питање шта ће бити у будућности када су тензије на овако високом нивоу", наводи Новаковић.
