Петковић, у ауторском тексту за Политику, поводом 17. годишњице од погрома Срба са КиМ, подсећа да се све то догађало у присуству десетина хиљада војника Кфора и десетак хиљада међународних полицајаца који су на КиМ дошли да би штитили и градили мир.
"А, дозволи су да се пред њиховим очима деси наводно спонтано догађање народа, а заправо оркестрирано дивљање око 60.000 екстремиста који су се пробудили, такорећи, на дугме и устремили на унапред одређене и очигледно брижљиво одабране мете", навео је он.
Петковић је истакао да нису Срби тада на КиМ живели у спокојству, несвесни да им прети опасност, јер те 2004. године готово да није било дана да се не догоди неки насртај на Србе и њихову имовину, али да нико није веровао да је једна тако масовна манифестација мржње и уништења могућа.
Он је навео да су у непуна три дана, широм КиМ уништена 935 објекта, страдали домови здравља, школе, поште, болнице, вртићи, оштећено је и спаљено више од 35 цркава и манастира СПЦ, уништавани чак и гробови и надгробни споменици.
Око 4.000 Срба и других неалбанаца било је принуђено на бег како би сацували голе животе, подсетио је Петковић.
"Срби су марта 2004. године били жртве мрачне идеологије мржње, чији је програмски циљ етнички чисто Косово, не само без Срба, већ и без било каквог трага о постојању нашег народа на тим просторима", указао је Петковић.
Он је додао да та идеологија и даље живи, и на неки начин је чак легализована и постала системска, јер и данас у Приштини политички доминирају снаге које, не само да март 2004. године не доживљавају као националну срамоту, већ на тај дан гледају као на пропуштену прилику.
Многи су, каже, помислили да је само српски народ ваљда једини који нема право да памти ни неправду која му је нанета, ни варварску бруталност којој је био изложен широм балканских простора.
"Притом, ми за својим жртвама, за разлику од неких других, тугујемо ненаметљиво и достојанствено, не размећући се својим болом и сузама, јер одавно смо постали свесни да српска суза нема родитеља. Међутим, одбијамо да будемо анестезирани и да се препустимо колективној амнезији, јер народи који пристану на то да одустану од сећања на тренутке сопствене патње, излажу се опасности да им се патње, егзодуси и страдања понављају", указао је Петковић.
Зато је, додаје, поносан на на Србију данас, која за разлику од претходних времена достојно обележава, памти и сећа се Јасеновца, Олује, Кошара, НАТО агресије...
"Одбијајући да заборавимо ми не спречавамо зацељивање рана, већ се штитимо од опасности да нам буду нанете нове ране", поручио је Петковић.
Он је упозорио да је на КиМ опасност је тамо и даље свеприсутна и неприкривена, додајући да се само прошле године у јужној покрајини догодило више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти.
"Не говоримо, дакле о кафанским тучама, већ о ситуацијама у којима су наши сународници бивали нападнути само зато што су Срби", истакао је Петкоцвић и додао да док год је на КиМ макар једно српско дете изложено опасности да буде жртва идеологије мржње која је довела до мартовског погрома, не желимо да заборавимо или да ћутимо о страдању нашег народа.
Петковић је поручио да Србија мјора да настави да иде путем економског и политичког јачања, јер је њена сопствена снага једина гаранција да се нашем народу неће поново догадати мартовски погроми.
"Само наивни могу поверовати у то да нема више оних који сањају о неким новим српским избегличким колонама, а једино што екстремисте свих боја спречава у намери да реализују своје снове о територијама без Срба јесте снажна Србија", навео је Петковић.
Он је додао да председник Александар Вучић годинама показује дивљења вредан труд на изградњи стабилног и просперитетног Западног Балкана, али да цена тога неће бити слаба и покорна Србија.
"Само снажна и самоуверена Србија, предвођена јаким председником Вучићем који отворено може да поручи да нећемо дозволити да се догоде неке нове ''Олује'' и погроми, може бити гарант безбедности Срба где год да они живе, али и стуб стабилности и епицентар региона, што је улога која Србији и географски и политички и историјски припада", навео је Петковић.
Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије указала је данас, поводом годишњице од погрома над Србима на КиМ 17. марта 2004. године, на одговорност УНМИК-а и КФОР-а због невршења мандата одређеног Резолуцијом СБ УН 1244, и Приштине због некажњавања злочина над Србима и уништавања српске културне баштине и имовине на КиМ.
У саопштењу Координације се наводи да је пре 17 година, за време пуног извршног мандата међународне војне и цивилне мисије УН на КиМ (КФОР-а и УНМИК-а), у три дана масовног и организованог насиља над Србима на КиМ, учествовало више десетина хиљада Албанаца, убијено је 10 Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 738 српских кућа, 10 јавних објеката, школа пошта и домова здравља, а протерано 4.012 Срба.
"Ни након 17 година, за масовне и организоване злочине Албанаца, нико од извршилаца и организатора није осуђен на казну затвора а протераним Србима још увек није омогућен повратак, нити накнада за уништену имовину", навео је председник Координације Душко Челић.
