Приштина: Косову независност и одштета, Србији удружење грађана

БЕОГРАД: Нацрт предлога свеобухватног споразума са Београдом, који је косовски премијер Рамуш Харадинај већ представио амбасадорима Квинте у Приштини, до детаља најбраја услове на које би Србија требала да стави потпис и омогући апсолутни државни суверeнитет Косова, његов улазак у Уједињене нације и све остале међународне организације, а да, заузврат, Срби не добију ништа. 
Dijalog Beograd Pristina/F. Bakic
Фото: Дневник/Ф. Бакић/Приштина

Север би се интегрисао у косовску државу, а заједница српских општина била би удружење грађана, како се и означава у том документу.

Српска културна баштина била би под ингеренцијама Косова, а Србија би плаћала ратну одштету, као и последице сукоба на КиМ и санкција, делила имовину и то по принципу Споразума о сукцесији (2001), који су закључиле државе наследнице бивше СФРЈ, без обзира на чињеницу да Косово и Метохија није било република. 

Тако би заједница српских општина требало да има статус удружења грађана. 

Косово би, како се каже, "успоставило Асоцијацију српских већинских општина (ЗСО) у складу са Уставом Косова, Првим бриселским споразумом из 2013. и по оценама Уставног суда Косова". 

При томе се додаје да обе стране треба да се сагласе да надлежни суд на Косову "може да забрани било коју функцију или активност ЗСО ако она угрожава уставни поредак, крши људска права и слободе или подстиче расну, националну, етничку или верску мржњу". 

Једна од тачака, каже да ће "Република Косово" промовисати и подржати културно и верско наслеђе свих заједница, али "као саставни део наслеђа Републике Косово". 

У предлогу документа се наводи одредба о поштовању застава, печата, химне, амблема и других државних и националних симбола друге стране, као и да општине у којима су косовски Срби већина, могу да користе своје симболе. 

Међутим у тој одредни се крије и услов - да симболи српских општина на КиМ "не личе на симболе других држава или општина унутар или изван Републике Косово". 

У делу који се бави верским слободама наводи се, веома неодређено, да ће објекти и свшштеници СПЦ "добити додатну заштиту", али се не наводи коју, нити се помиње могућа есктериторијалност за СПЦ.

У трећем поглављу, који се бави заштитом људских права, наводи се да ће Срби на Косову у општинама у којима су већина моћи да предлажу шефове полиције,уз одобрење косовског министра унутрашњих послова. 

Косово се обавезује да ће локалне српске шефове полиција морати унапред да обавештава о операцијама у зони тих полицијских станица, али уз кључно ограничење: "осим ако оперативна разматрања не захтевају другачије". 

У предлогу се наводи и да се обе стране обавезују "на стварање заједничких структура" за решавање свих отворених питања која проистичу из рата 1998-1999. "укључујући репарације, нестале, злочине сексуалног насиља и ратне злочине".

Србија и Косово би били обавезни да оснују заједничку комисију за процену материјалне штете, а Србија да се "упозна са иницијативом Косова о признавању патњи жртава сексуалног насиља". 

"Србија је сагласна да ојача напоре за истраживање, гоњење и пресуђивање у случајевима ратних злочина над косовским Албанцима и другим заједницама", стоји у једној од тачака овог документа, а предвиђа се и оснивање заједничког "ратног архива" који би прикупио доказе о настрадалима, заробљеницима, жртвама сексуалног насиља и другој друштвеној и материјалној штети.

У посебном поглављу, од Србије се практично тражи одштета за неисплаћене пензије, динарску и девизну штедњу који су Албанци имали у банкама у СФРЈ, одштету за социјална давања и дечије додатке... 

Овај предлог истовремено Србији испоставља рачун и за решавање низа потенцијалних штета које су Абанци са Косова наводно претрпели у бившој Југославији у периоду од 1989. до 1999. године, односно у периоду санкција : пад домаће производње и нивоа економског развоја, смањење економске активности, инвестиција, извоза, изгубљених тржишта, погоршање социјалне ситуације и повећање сиромаштва због отпуштања радника, узурпације и лошег руковођења пензионим фондом и дечијим додацима, штете у другим друштвеним активностима, укључујући здравство, образовање, културу, спорт... Када би усвојио овакав споразум, Београд би се обавезао да косовски енергетски оператер КОСТТ функционише као независна контролна област у Европи, те да новац и приходи које је прикупио ЕМС-а од 2007. године, које се могу приписати линијама за преносне везе измеду Косово и суседних земаља (Албанија, Македонија, Црна Гора), пренесу на КОСТТ.

Нацрт свеобухватног споразума који би требало, по идеји Рамуша Харадинаја, да прихвати Србија, предвиђа и права за припаднике српске националне мањине, па се тако наводи да "Косово подржава право српске заједнице да има лична имена регистрована у изворном облику и у писму њиховог језика, као и право на повратак оригиналних имена која су промењена против њихове воље", те да имају право да користа локална имена, имена улица и друге топографске локације које одражавају мултиетницки и мулти-језичког карактера тог подручја. 

Наводи се и да Заједница косовских Срба и њени чланови имају право на правичну заступљеност и запошљавање у јавним органима и јавним предузећима на свим нивоима, право на сопствене медије 

Србима се овим споразумом гарантује најмање десет места у косовској скупштни , место једног заменика председника косовске скупштине , најмање један министар у Влади и право на најмање два заменика министра, не мање од троје судија уставног суда, не мање од двоје судија апелационог суда, један члан изборне комисије. . . 

Споразум предвиђа и да школе које предају на српском језику могу применити наставне програме или уџбенике Министарства просвете Србије, али у случају приговора косовског Министарства за образовање о српским уђбеницима и наставним плановима одлучиваће независну комисија како би се осигурала усаглашеност са Уставом Косова и косовским законодавством. 

Гаранти овог споразума САД, Велика Британије, Немачка, Француска, Италија и ЕУ, а у нацрту спораyума се наводи да, уколико између страна наступи спор око тумачења, пријаве или учинка овог споразума, било која страна може поднети спор на коначну и обавезујућу арбитражу " у складу са Сталним арбитражним изборним правилима за арбитражне спорове између две државе", у Хагу. 

EUR/RSD 117.5847
Најновије вести