Постоје недоумице, и непотпуни подаци о томе да ли је Зорана Михајловић у праву када каже да је Душан Бајатовић гробар српске привреде. Пропаст Агрожива, Азотаре Панчево, МСК Кикинда, презадуженост Србијагаса од 1,2 милијарде евра, можда нису довољни докази за то. Међутим, нема никакве сумње да је Бајатовић један од најефикаснијих гробара српског фудбала.
Наука није пронашла и понудила детаљне доказе о повезаности политичара и фудбала. Ипак, Душан Бајатовић, мада о игри између два гола не зна ништа, годинама са својим најближим сарадницима држи у тоталној окупацији новосадски спорт. Рукомет, одбојка, ватерполо, фудбал - где год има пара, нашла су се четири СПС-ова мускетара. Њихов допринос суноврату новосадског спорта, већи је од доприноса спортским успесима клубова које су водили.
Слабо упућени, рећи ће да је Војводина у последњих неколико година низала успехе. То је заблуда. Резултати, попут освајања Купа Србије, били су само инструмент, додатна вредност за што бољу продају играча. И зато је избором нове управе, у којој Бајатовић има доминантну улогу, Фудбалски клуб Војводина претворен у предузеће за фудбалски трафикинг и политичку испоставу Социјалистичке партије Србије. Одрођени од грађана, социјалисти навијаче и фудбалере користе као средство за успостављање комуникације с бирачима која ће бити заснована на лукративној бази. Остали чланови се задовољавају учешћем у алокацији новчаних средстава.
Новосађани већ месец дана присуствују трагикомедији о лошој финансијској ситуацији у клубу, у којој ролу игра тренер Ненад Лалатовић, који се у фиктивном сукобу с управом понаша као заштитник фудбалера. На крају вишенедељне “спасилачке мисије” Лалатовић се обратио и председнику Србије. Наравно, он се Вучића није сетио самоиницијативно, пре ће бити да поступа по инструкцијама СПС-ових трговаца душама, с намером да сакрије чињеницу да су управо они финансијски упропастили клуб.
Он је био само мегафон који је граду и градоначелнику Вучевићу испоставио ултиматум. Лалатовић тражи да град Нови Сад из буџета помогне ФК Војводину, како би могли да исплате плате игрчима. Тај захтев на би представљао уцену кад би заиста био искључиво Лалатовићев, када би могла да се искључи могућност да из сенке конце не повлаче други људи. Такође, захтев не би садржао елементе изнуде, када би новац који траже из градског буџета зиста био потрошен за развој фудбала и промоцију фер-плеја и Новог Сада. Међутим, циљеви су сасвим другачији.
У целом том игроказу има нечег фаталистичког. Но, судбина се није поиграла с играчима, него с Новосађанима и пореским обвезницима.
Стварни циљ одглумљеног сукоба унутар ФК Војводина је нешто сасвим друго. Борба за новац и моћ. Интерес управе је предстража и позадина Лалатовићевог наступа. Фудбалски трафикинг, или купопродаја фудбалера за баснословне износе и врло велике провизије. Фудбалери представљају најјефтинији и најпоузданији реквизит за богаћење менаџера и руководилаца клубова. Због грамзивости неколицине жртвован је цео клуб, који треба да представља симбол града, тачку повезивања свих Новосађана, заједнички дух. Трговина људима забрањена је свуда у свету. Једино је у фудбалу дозвољена и пожељна.
Како год да се сукоб заврши Нови Сад чека да у управу ФК Војводина дођу људи који ће клуб одрођен од самог себе вратити Новосађанима.
Лично познајем бар десет људи који су били, и који јесу чланови управе ФК Војводина, и циљ ниједног од њих није био просперитет спорта. Њихова визија није била да Војводину учине истинским шампионским колективом који ће новосадску децу истерати на фудбалска игралишта, а њихове мајке и очеве довести на трибине “Карађорђа”. Напротив. Они су ту били због новца. Једни су свој интерес видели у подели плена од трнсфера играча. Други су се талили на новцу за рекламу. Трећи су се као наводни навијачи гребали за путовања по Европи о трошку клуба.
Да није тако, проблем с платама не би постојао. Тренутна управа може из својих сламарица за минут извадити толико новца да фудбалери могу примати плате у наредних десет година. Међутим, љубав према новцу јача је од љубави према фудбалу, из чега се може извести закључак да је ангажаман заснован на принципу - док узимам добро је, кад морам да дам, тражићу да то други учини уместо мене.
Случај ФК Војводина је више од три неисплаћене плате. Он је парадигма важности повратка фудбала у истинске спортске оквире.
Снага сваке државе и народа почива на три стуба. Три котве поноса. Цркви, војсци и спорту.
Српска политичка елита, а СПС је већ 30 година њен део, уништила је сва три.
Униформа је постала синоним смрти. Мантија егземплар расипништва и разврата. Спорт, пре свега фудбал, инсигнија немоћи. Метафора криминала.
Цркву су у деоничарско друштво, компанију с ограниченом одговорношћу, тајним рачунима, и још тајнијим склоностима појединих светих отаца претворили одмах након смрти патријарха Павла.
У војску су убацивали плаћене убице да ликвидирају честите младиће. Остављајући у крвавом потпису само једну поруку. Страх. Панику за мајке и очеве. Гађење за остатак народа.
Фудбал убијају натенане. Черече га и транжирају већ 30 година. Ако није тако ко је измислио хулигане? Ко је нарко-дилере промовисао у лидере највијачких група. Хулигани су гарант прљавих трансфера и намештаљки, с циљем да се публика протера са стадиона како би се трансфери, као једини мотив бављења фудбалом, намештаљке утакмица и прерасподела пара одигравали без сведока.
Ако није тако, откуд хулигани на стадионима, управама клубова, свечаним ложама? Ко их убацује? Ко их ствара?
Управа ФК Војводина не мисли као ја, међутим, докази су на мојој страни. Пошто се ради о ноторним, дакле необоривим, свима познатим чињеницама, све што наводим више је од истине па честит грађанин има само две могућности. Под један, да призна да је ФК Војводина претворена у предузеће за богаћење неколицине људи. И, под два, да је извршено њено реструктуирање у политичку испоставу СПС-а, како би се навијачи искористили за специјалне видове комуникације с бирачима. Ниједна од наведених могућности није исправна, нити корисна за Нови Сад, новосадски спорт, нити фудбал у целини.
Усуђујем се да вас упитам, да ви данас одете из клуба, колико би играчи, клуб и Нови Сад изгубили? Колико би изубио српски фудбал? Слутим нимало! Дакле, сложићемо се губитка нема. Па зашто онда верујете да је ваше присуство у клубу добро за Србију, Војводину, или Нови Сад?
Као и све друго, и спорт је у Србији скопчан с политиком. Због тога спорт, а поготово фудбал личи на недоночше, на самохрано дете, без иједног родитеља.
Бајатовић своје позиције црпи из наводне блиске везе с Русима и КГБ-ом. На тој причи, СПС је поново задржао Србијагас, као важну полугу моћи.
То наводно русофилство је двострука игра. Позивањем на једну од две највеће суперсиле света СПС билдује своју политичку вредност у односу на стварну специфичну тежину странке, непоткрепљену адекватним бројем гласова. Истовремено, скривајући се иза тобожње безрезервне руске подршке обезбеђује директорске функције и чланство по управним и надзорним одборима, од државног до локалног нивоа.
И зато Фудбалски клуб Војводина, и збивања у њему, имају шири значај, и најмање два стратешка циља. Секундарни и примарни. На кратак рок, Батајовић преко Војводине, покушава да реалитивизује сукоб са Зораном Михајловић, а на дуже стазе у питању је позиционирање, заузимање политичке бусије у сурет превременим изборима, који нас очекују за годину и по дана.
Кад се сагледа њихов политички учинак, време је да СПС мало почине у опозицији. Заслужили су. Због свих прећутаних афера. Санкција. Уништавања привреде. Бомбардовања. Паралелно с назадовањем државе прогресивно су нарастали њихови банковни рачуни. СПС кад-тад Србима мора одужити дуг бизарне политичке симбиозе с Борисом Тадићем и ДС-ом, због које је Србија запала у дужничко ропство. Маркетиншке агенције Драгана Ђиласа су тада Србе убеђивале да држава никад није била успешнија. Кад је завеса разгрнута открвено је да смо на корак од банкрота.
Исти принцип примењен је у ФК Војводина. Успеси сакривају поражавајућу стварност. Сви су добили, само су фудбал и Нови Сад изгубили.
* Аутор је стручњак закомуникације и односе с јавношћу
