Ставили ојкање на листу УНЕСKО, сад би да га "забране"

БЕОГРАД, ЗАГРЕБ: То да ратни ветерани Петриње траже да се забрани наредни, 3. Фестивал ојкања, који се већ традиционално одржава крајем августа у њиховом граду, не би било чудно да тај специфични музички израз управо Хрватска није ставила на УНЕСКО листу угрожене нематеријалне баштине.
1
Фото: Tanjug

Координација удружења ратних ветерана Петриње успротивила се, наиме, одржавању Фестивала ојкача зато што ту манифестацију организује Српско културно друштво Посвјета. 

И иначе, српско-хрватска дебата по разним питањима није окончана ни када је реч о "власништву" над тим начином певања.

Хрватска је 2010. успела да га стави на листу УНЕСКО, а књижевник Ненад Грујичић, Крајишник који живи у Панчеву, аутор Антологије крајишких ојкача указао је, у истоименом есеју, да је реч о ''''отимачини српске културне баштине'''' и непримереном гесту.

Хрватска је, по Грујичиху, "беспризорно присвојила ојкачу (ојкање), не помињући српски корен и успела да упише на листу Унеска као своју баштину на мапи човечанства". 

Пошто је, како каже, изостало реаговање тадашњих државних институција из Србије и Републике Српске, то јест Босне и Херцеговине, где се ојкача увелико баштини и данас живи, Грујичић је успео да 2012. ојкање ипак буде уврштено у први Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, какав статус и данас има. 

Ојкача је на тој листи уписана као ''''поетско-музички облик Срба Динараца-Крајишника у Војводини (Србији)''''. 

Иначе, поводом одлуке УНЕСЦО да ојкање стави на листу нематеријалне баштине, хрватска новинска агенција Хина је тада објавила да је ојкање "остатак илирског и праилирског певања с подручја античке Далмације, данашње Далмације, БиХ и Црне Горе, које су Хрвати усвојили и сачували". 

Агенција је навела и да је ојкање „врло старо певање у коме музиколози виде најстарије облике вишегласја”. 

Због тога, али и зато што петрињску манифестацију ојкања већ традиционално организује Српско културно друштво Просвјета, тамошњи тзв. бранитељи протестују против фестивала.

Тај, како кажу, специфични начин певања представља "наставак великосрпске побуне и величање Српске крајине". 

Они тврде да немају ништа против одржавања фестивала, али траже да се он измести у оближњи Јабуковац или Блињу. 

Проблема са одржавањем овог фестивала било је и 2015. када су "бранитељи" запевали тзв "буднице", оног часа када су чланови СКД Уна из Новог Града изашли на позорницу, што је одложило почетак ове манифестације. 

Овогодишњи фестивал ојкања најављен је за 25. август, за учешће је пријављен велики број ансамбала са простора готово целе бивше СФРЈ, али организатори страхују да би неки, због подигнутих тензија, могли и да откажу наступ, попут два из Београда, који су то већ учинили.

Петрињским ратним ветеранима смета и датум одржавања фестивала јер ће тога дана они у центру града открити спомен-плочу првом хрватском председнику Фрањи Туђману. 

Поручили су да не желе да се "тај светли дан историје Петриње исто вече претвори у наставак великосрпске побуне и величање тзв. Српске крајине, од које Срби не одустају". 

EUR/RSD 117.7330
Најновије вести