Уважавајући правило да се корените реформе не спроводе током изборне године, јасно је да Србију не чека измена изборног система, те ће, као и до сада, у парламент Србије и 2020. године ући 250 посланика, које ће грађани изабрати по пропорционалном изборном систему, са Србијом као једном изборном јединицом. Исто тако, неће бити измена ни у цензусу, који значи праг за стицање статуса народног посланика, те ће бити потребно освојити пет одсто гласова пунолетних грађана изашлих на биралишта.
Србија је у вишепартијском систему готово 30 година, а готово да нема изборног циклуса у којем опозиционе партије, чак и оне које су биле некад владајуће, немају замерки на услове везане за најважнију политичку утакмицу. Теме које су најављене за дебате власти и опозиције подељене су на четири области: финансирање кампања, приступ медијима и њихова контрола, бирачки списак и изборна администрација, као и обезбеђивање бирачког права свим грађанима.
У разговор који се одвија иза затворених врата укључене су организације ЦеСИД, ЦРТА и „Транспарентност Србија”, које се годинама баве изборним процесом и које су и раније износиле своје предлоге који би, сматрају, унапредили изборни процес.
У ЦеСИД-у подсећају на то да се у извештају о европским реформама у Србији за 2018. годину Европска комисија осврнула на проблеме у изборном процесу, те да су дате и приоритетне препоруке: унапређење финансирања кампања, јасно разликовање страначких и државних активности и медијски баланс. Везано за теме округлих столова, у предлозима за које се залаже ЦеСИД су, између осталог, увођење обавезног и систематског мониторинга медија од РЕМ-а, санкције за кршење изборне тишине, дефинисање стриктнијих правила за политичко оглашавање и оглашавање ван предизборне кампање, као и јавно објављивање ценовника политичког оглашавања на почетку кампање. Захтевају да се у кампањи обрати додатна пажња на понашање штампаних и онлајн медија, било кроз обавезно формирање надзорног одбора за праћење избора или кроз увођење посебног регулаторног тела. ЦеСИД је предложио и корените промене концепта изборне тишине „јер је тај институт, како је сада дефинисан, превазиђен и предуг”, те да би је требало скратити на 24 сата уочи гласања.
ЦеСИД је формулисао сет препорука које иду у правцу увођења професионалне изборне администрације, „заштићене од смене власти, распореда и односа странака у парламенту и изборних резултата”. Чланови централног изборног органа би били именовани на период дужи од трајања једног изборног циклуса – на пример, на пет, седам или више година. Залажу се и за ширу листу надлежности изборне администрације – с уже изборне материје на комплетан изборни процес, који треба да укључи регулацију изборне комуникације, односно понашање медија, финансирање политичких активности и вођење бирачког списка.
Предлажу забрану вођења изборне кампање у склопу активности јавних функционера, а то би се односило на вођење кампање у Владиним институцијама, приликом потписивања уговора, отварања фабрика, јавних догађаја и конференција за новинаре поводом државних активности. Предлог ЦеСИД-а је и да се дефинишу активности које политички субјекти не смеју обављати у кампањама, попут, на пример, организације лекарских прегледа и хуманитарних активности.
У анализи организације ЦРТА налази се 60 препорука, с тим што су још пре пола године упозорили на то да је потребно отворити дебату власти и опозиције, као и да је за промене изборних услова потребна политичка спремност. Сматрају да је процес изборне кампање важнији од самих избора и да је потребно законом о спречавању корупције забранити злоупотребу јавних функција и ресурса у кампањи. То значи, констатују, да је „потребно јасније одредити појам јавних ресурса и одговарајућих санкција у случајевима њихове злоупотребе”. Регулаторно тело за електронске медије у току кампање требало би, по њиховом уверењу, да објављује извештаје у року од две недеље, у року од пет дана да одлучује о пријавама и да прошири опсег казни за емитере који не поштују правила.
ЦРТА сматра да је велики проблем и незнање чланова бирачког одбора, те да је потребна едукација и провера знања и способности људи који учествују у изборном процесу. РИК би, по ниховом уверењу, био орган који је непосредно надређен општинским и градским изборним комисијама и заправо би спроводио изборе и на локалном нивоу.
„Транспарентност”: Све злоупотребе под лупу
У предлозима „Транспарентности Србија” за приоритетно поступање тражи се да Министарство правде формира радну групу ради измена Закона о Агенцији за борбу против корупције у делу који се односи на раздвајање јавне и политичке функције. Агенција би требало да прецизира правила поступања у контроли финансирања изборне кампање, упоредо с изменом законског оквира.
Јавно тужилаштво, Агенција за борбу против корупције, РЕМ и други надлежни органи, по предлогу ТС-а, требало би да упуте јавни позив свима који имају сазнања о кршењу правила да их пријаве на поверљив начин. Од тих органа се тражи и правовремено објављивање налаза испитивања и информација о предузетим мерама. „Транспарентност” сматра да би то требало да важи и за неправилности с раније одржаних избора, као и по питањима која су искрсла у међуизборном периоду.
Предлаже се да Народна скупштина организује јавно слушање поводом извештаја Агенције за борбу против корупције о спровођењу Националне антикорупцијске стратегије поводом досадашњих извештаја о финансирању кампање, као и да изабере недостајуће чланове у Савету РЕМ-а и Одбору Агенције. Исто тако, траже да Министарство правде формира радну групе ради измена других, повезаних прописа, у вези с кривичним гоњењем у случајевима незаконитог финансирања кампање.
„Да би се остварило начело одговорности политичких представника према бирачима, потребно је променити одредбу Закона о локалним изборима, члан 22, став 4 у правцу увођења обавезе да носилац листе на локалним изборима мора бити и кандидат на тим истим изборима”, предложила је ЦРТА. Захтевају и измене Закона о Агенцији за борбу против корупције тако да свим државним и јавним функционерима буде забрањено да током изборне кампање учествују на јавним окупљањима која промовишу планове и резултате рада јавних органа, организација и јавних служби, која имају за повод започињање изградње или пуштање у употребу објеката који су изграђени новцем из буyета или јавних фондова, или других правних лица која располажу државним капиталом.
Светлана Станковић
