Тема: Ко ће у Немањину? Вучић пред четири сценарија

Коначни резултати парламентарних избора још увек нису познати, пошто је након поништавања избора на 234 бирачка места, Републичка изборна комисија на њима заказала поновно гласање 1. јула.
vlada
Фото: Tanjug

Укупан број бирача који имају шансу да још једном потврде, или промене свој глас је 203.012, а поједини учесници на изборима имају додатна очекивања од тог дана. Наиме, како сада ствари стоје, могло би се десити да парламентарни статус након њих добије ПОКС, а претпоставља се да би у среду могло бити и додатних изненађења. Будући да се процењује да би се, као што је до сада на поновљеним изборима био случај, и овога пута могла забележити мања излазност, па самим тим и нешто нижи број гласова за цензус од три одсто, хипотетички би се могло десити да парламентарни статус добије „Метла”, али и „Суверенисти” Саше Радуловића и радикали. Самим тим, до завршетка изборног процеса остаје неизвесно колико ће опозиционих посланика седети у Скупштини Србије.

Ваља напоменути да је понављање избора и одгађање објављивања званичних резултата, као тренутка од којег почињу да теку даље битне политичке радње, померило седам до десет дана и рок за конституисање парламента и избор нове владе. Наиме, закон је РИК-у  за ту обавезу оставио рок од 96 сати од тренутка затварања биралишта, што би сада требало да се одигра до 5. јула у 20 часова. Уколико не би било нових понављања избора, Скупштина Србије требало би да буде конституисана у року од 30 дана, што значи до 5. августа, а нова влада изабрана најкасније за 90 дана, односно до 5. новембра.

Уколико не би било нових понављања избора, Скупштина Србије требало би да буде конституисана у року од 30 дана, што значи до 5. августа, а нова влада изабрана најкасније за 90 дана, односно до 5. новембра

Мандати народних посланика биће расподељени по редоследу на изборној листи. За сада у парламент улази седам листа, од којих су три мањинске. Но, то не значи да ће се с тиме поклопити и број посланичких група, што потврђује искуство из још увек актуелног сазива, који завршава мандат с 13 клубова. За формирање посланичке групе потребно је најмање пет посланика па су тако ту могућност искористили СДПС, Покрет социјалиста, удружен с две сељачке странке, и ПУПС, иако су изашли на изборе на листи Српске напредне странке. Такође, на посебне посланичке клубове раздвојиле су се коалициони СПС и ЈС. Још више су се расцепкале опозиционе странке, па су се посланици ЂБ-а расподелили у неколико клубова, исти случај био је с „Дверима” и ДСС-ом, који су на претходним парламентарним изборима наступили заједно. Лига социјалдемократа Војводине у прошлом сазиву је два пута за месец дана остајала без посланичке групе, најпре када их је напустила Мариника Тепић, а нешто касније и председник Зелене странке Горан Чабради. Мандат завршавају чланством у посланичкој групи „Војвођански фронт –  Србија21”, у којем су, осим три посланика ЛСВ-а, два из СДС-а и председник ДСХВ-а Томислав Жигманов.

Из Москве, председник Србије Александар Вучић је поручио да још није пала одлука о томе да ли баш неће бити опозиције у парламенту. Но, лидер напредњака додатно је заголицао пажњу јавности најавом да ће, због потребе за што ширим консензусом, у разговоре о формирању нове владе укључити и неке од партија које су остале испод црте на протеклим изборима.


Прво скупштина, па консултације о влади

После конституисања скупштине Србије, пред шефом државе су консултације с представницима странака у парламенту о томе кога ће предложити за мандатара нове владе. Ако је веровати кладионицама, у игри су Ана Брнабић, Милош Вучевић, Синиша Мали и Бранислав Недимовић, али с Вучићеве стране нема ни наговештаја о томе ко би од њих могао бити његов избор. После избора за председника Србије 2017. године, он је одржао дводневне консултације, а тада су му први саговорници били из СНС-а, а одмах за њима, сходно броју освојених мандата, Ивица Дачић и Драган Марковић Палма. Две недеље касније Вучић је имао још једне консултације с посланицима своје странке, када су они једногласно прихватили да премијерско место припадне Ани Брнабић, тада ванстраначкој личности.


Са сигурном већином у Скупштини Србије у рукама странке коју предводи, српски председник нашао се пред четири избора – да напредњаци са својим коалиционим партнерима сами формирају владу, да пресликају коалицију с прошлих избора и поново уведу у власт СПС и ЈС, да у Немањину позове све странке из Скупштине, што значи и Шапићев СПАС, и остану без парламентарне опозиције, као и да уз све њих прикључи и нека од имена опозиционара чије листе нису прешле цензус.

Без обзира на то да ли ће прећи цензус или не, ПОКС се спомиње као једна од странака које би се могле прикључити Влади. Приликом спекулисања о томе ко би се од лидера испод црте могао наћи у Немањиној, први на списку нашао лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић, предводник симболично назване „Коалиције за мир”, коме су на друштвеним мрежама већ наменили место шефа дипломатије. Исто тако, очекује се да се на некој функцији нађе, ако до тог сценарија дође, и досадашња посланица Гордана Чомић.

Упоредо с тим питањима, остаје у ваздуху да виси и дилема о томе која је од министарских фотеља „сигурица” за досадашње станаре у Немањиној. Годинама се спекулисало разним именима која већ, наводно, празне фиоке својих радних столова, али се то није десило ни после последње промене у Влади. И поред говоркања о опсежној кадровској реконструкцији, испразнило се само место министра финансија, на које је, уместо Душана Вујовића, који је поднео оставку, изабран тадашњи београдски градоначелник Синиша Мали. Последњи пут када је говорио о будућем саставу Владе, Вучић је тврдио да ће у новом саставу остати евентуално само четири „стара” имена.

С. Станковић

EUR/RSD 117.5825
Најновије вести