Министарство спољних послова Русије имало је поруку за Белу кућу: „Нека се Америка не меша у сарадњу Србије и Русије”. Навели су да је Ји дозволио себи низ провокативних изјава усмерених на подривање руско-српске сарадње тако што је грубо тражио од Београда да преиспита сарадњу с Русијом, а непримерено емоционалним изразима говорио је против давања имунитета и привилегија Руско-српском хуманитарном центру у Нишу.
„Подсећамо на то да САД нису чланице Европске уније и вероватно због тога не знају да многе чланице ЕУ у великом обиму сарађују с Русијом, на обострано корисној основи. Нико не би требало да омета Србију да се придржава истих приступа, полазећи од својих националних интереса”, истиче се у саопштењу.
Што се тиче Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, Министарство наводи да се Американци изгледа претварају да не знају за помоћ коју он већ неколико година пружа Србији и другим земљама у региону, укључујући и чланице ЕУ и НАТО-а, у превазилажењу последица природних катастрофа и катастрофа изазваних људском руком, као и у обуци релевантних стручњака. МИП Русије подсећа на то да је, између осталог, извршено деминирање српске територије, а откривено је и уништено на хиљаде експлозивних предмета који су остали након бомбардовања НАТО-а 1999. године, укључујући и муницију с осиромашеним уранијумом.
„Позивамо наше америчке колеге да не намећу своје непријатељске идеолошке стереотипе који подривају темеље међународне стабилности и сарадње на Балкану и у Европи у целини”, поручују из Москве.
А Хојт Ји је нагласио да би јавност требало да зна колико је новца Русија уложила у Србију, а колико су уложиле САД и ЕУ. Сматра да је незнање „делом кривица дипломата, чија је одговорност да објасне јавности у Србији шта ради и зашто ради”. Како је рекао, „легитимно је и питање да ли медији у Србији извештавају о томе шта говоримо, шта саопштавају наше амбасаде, представници у Бриселу и Вашингтону”.
Фабрици: Широко, али…
Шеф Делегације Европске уније у Београду Сем Фабрици изјавио је да Брисел очекује додатне напоре Србије да би се постепено ускладила са Заједничком спољном и безбедносном политиком Уније до датума приступања. Напомиње да Заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ оставља „широк простор за развој билатералних односа са земљама које нису чланице Уније, под условом да се поштује заједнички оквир”.
„Србија већ доприноси цивилним и војним мисијама ЕУ за управљање кризом, што ми поздрављамо“, истакао је Фабрици. „Али, очекујемо додатне напоре да би се постепено ускладила са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ до датума приступања.“
Тврди да су помоћ и инвестиције из Русије у Србији „безначајне у поређењу а помоћи и инвестицијама европских и америчких партнера”, и наводи да су прошле године „инвестиције из Русије износиле око 80 милиона долара, а из Европске уније 1,5 милијарду”.
„Не противимо се томе да Русија одржава односе са Србијом, знамо да су ти односи увек били врло јаки. Али, важно је да људи у овој земљи схвате да је руска визија Србије и Западног Балкана врло различита од визије коју Срби имају о својој земљи и визије партнера у Америци и Европи о Србији и остатку Западног Балкана“, изјавио је прекјуче у Београду Хојт Ји.
Сматра да је Србији, која је у транзицији и покушава да изгради своју економију, потребно много пријатеља, подршке и трговинских партнера с различитих страна – из Турске, Кине, Русије, САД. Поновио је да то не значи да Србија не може имати трговинске и политичке односе с другим земљама, али и да би требало да се фокусира на начин приближавања Европи и европским земљама.
Сматра да би Србија, ради убрзања процеса приближавања Европи, требало да трага за европским решењима.
„На пример, у војној сарадњи, у интересу је Србије да сарађује с европским одбрамбеним и војним естаблишментом, учествује у заједничким вежбама с НАТО-ом, САД или европским земљама, што се и догађа“, изјавио је Ји.
Он тврди да снажно подржава иницијативу председника Србије Александра Вучића о унутрашњом дијалогу о Косову и сличну иницијативу на Косову. Циљ је, додаје, да Београд и Приштина сами одлуче о томе шта значи нормализација, а то би требало да одлуче владе.
Вулин: То није изјава пријатеља
Први је на критике упућене Србији, које је изрекао амерички званичник, реаговао министар одбране Александар Вулин.
„Изјаве заменика помоћника државног секретара САД Хојта Јија су свакако досад најтежи јавни и врло недипломатски притисак на нашу земљу“,рекао је он, и додао да су „изјаве америчког званичника притисак и на наше право да самостално одлучујемо”. „Не знам каква ће бити позиција и одговор председника Вучића, али сам сигуран у то да ће умети да се избори с притисцима, као што је увек умео и до сада. Али у своје име могу да кажем да то није изјава пријатеља и да то није изјава човека који поштује Србију, који поштује нашу политику, који поштује наше право да одлучујемо.“
На крају је поручио:
„Србија ће своје одлуке доносити сама, без обзира на то колико били велики они који сматрају да могу да одлучују уместо нас.“
„Али, надамо се да ће унутрашњи дијалог у Србији и сличан на Косову довести до споразума о томе како ће изгледати односи Косова и Србије на крају нормализације, какви су услови и које кораке је потребно направити“, рекао је Ји.
Указао је на то да је Вашингтон забринут због могућности да генерал у пензији Владимир Лазаревић, који је осуђен за ратне злочине почињене на Косову, постане предавач на Војној академији у Београду.
ДСС: Уцене и захтеви – ништа ново
Из ДСС-а су јуче саопштили да је недипломатско мешање америчког званичника у унутрашња питања Србије само привидно скандалозно јер је већ „годинама уобичајено и диктати, захтеви и уцене нису ништа ново”.
„Хојт Брајан Ји је у свом бахатом наступу пред српским званичницима био искрен говорећи о ’две столице’ и тиме је само указао на истину коју власт покушава да сакрије – да политика уласка у ЕУ подразумева одрицање добре сарадње с Русијом и од Косова и Метохије”, наводи се у саопштењу ДСС-а. Та странка сматра да се политика неутралности и очувања Косова и Метохије могу водити само прекидом процеса евроинтеграција.
Амбасадор САД у Београду Кајл Скот оценио је да је разговор високог званичника Стејт департмента Хојта Брајана Јија с председником Србије Александром Вучићем био „отворен и позитиван”, те да је Ји поручио да Србија треба да има добре односе с Русијом, али и да стопроцентно буде посвећена ЕУ, којој тежи.
„Председник Србије ће саопштити како је текао разговор с Јијем“, рекао је Скот новинарима. „Није на мени да кажем. Мислим да Ји није претерао.“
На инсистирање новинара да каже које је питање било спорно у разговорима Вучића и Јија и да ли је то можда руски хуманитарни центар у Нишу, он је навео да то није био фокус прекјучерашњег разговора и да је амерички званичник већ раније изнео став о том центру. Скот је негирао и да је питање КиМ било кључно на том састанку.
Потпредседница Владе Зорана Михајловић, која се такође у уторак срела с америчким званичником, на питање како види Јијеву изјаву, јуче је рекла да је њено мишљење да је Србија посвећена ЕУ.
Светлана Станковић
