Мировић је на свом Инстаграму ексклузивно објавио скице из пројекта.
- Покрајинска влада, у сарадњи са Градом Новим Садом, уз координацију са Удржењем грађана „Алмашани”, још пре две године издвојила је 100 милиона динара за финансирање идејног и главног пројекта уређења читавог Алмашког краја. Потом је формирана радна група, а уследило је и добијање грађевинске дозволе, што значи да су усвојени сви пројекти и стандарди за свеобухватну ревитализацију тог дела Новог Сада - казао је Мировић. - Реч је о вишегодишњем и сложеном пројекту, који ће трајати између пет и седма година. Подсећам да се цео крај налази под првим, највишим степеном заштите, што је прогласила Влада Републике Србије. Зато се ради се искључиво по мерама струке, заштитара и, уз пуно уважавање мишљења пре свега људи који живе у том делу града. Не може се радити брзо, јер су поједине куће из 19. века те свака захтева посебан приступ, али уз стрпљење и учешће власника и координацију свих учесника, верујем да пројекат можемо да завршимо као што је планирано.
Све куће које су у режиму заштите биће саниране, односно радови ће обухватати обнову кровова, замену олука, уређење фасада, а у неким случајевима и замену столарије.
- Биће реконструисана целокупна водоводна и канализациона мрежа, биће постављена нова расвете и урбани мобилијар, улице ће бити прекривене каменим материјалом, а биће и потпуно другачије уређен саобраћајни ток - најавио је Мировић. - Када је реч о зеленилу, према проценама сада у Алмашком крају има између 200 и 250 стабала. Њихов број ће бити удвостручен након обнове, што ће посебно допринети лепоти амбијента.
Мировић је истакао да је пројекат изузетно вредан, јер први пут, на осмишљен и координисан начин и након две године детаљне припреме, се приступа ревитализацији најстаријег српског наслеђа у Новом Саду.
- Вредност пројекта је немерљива, посебно у времену урбанизације, јер ће Нови Сад поново пронаћи своју душу, уточиште у строгом центру и први пут, као што то имају и други градови, имати очувано средиште, где су живели најзнаменитији људи наше српске националне историје - појаснио је Мировић.
Урбанистичко-архитектонским пројектом уређења просторно културно-историјске целине Алмашки крај обухваћен је простор површине 22,58 хектара, односно 20 улица и 600 објеката. Најпре је планирана обнова инфраструктуре, попут водовода канализације, електро и енергетских инсталација, укључујући и јавну расвету. Након тога уследиће партерно уређење, с тим да ће док су ти радови у току бити реконструисане и фасаде и кровови објеката.
Првом фазом радова, обухваћена је зона у југоисточном делу културно-историјске целине, тачније улице Златне греде, Скерлићева, Милована Видаковића, те део улица Саве Вуковића, Ђорђа Јовановића и Николе Пашића, као и трг код улица Златне греде и Скерлићеве.
Урбанистичко архитектонски пројекат уређења Алмашког краја, који је израдила Новосадска фирма “ДБА”, представљен је прошле седмице у КЦ „Свилара”, а прибављање техничке документације неопходне за ревитализацију дела града, који представља сам почетак Новог Сада, коштало је готово 97,6 милиона динара с ПДВ-ом (97.548.000).
Већину улица Алмашког краја би требало обновити, односно реконструисати коловоз и пешачке стазе, као и изградити бициклистичку стазу у Темеринској улици, а градски урбанисти су предвидели да раскршће улица Марка Миљанова, Ђорђа Рајковића, Земљане ћуприје и Милана Ракића, буде преобликовано у класичну четворокраку раскрсницу.
По речима директора Завода за заштиту споменика културе Новог Сада Синише Јокића да би историјска целина у била очувана и заштићена, неопходно је обновити запуштену инфраструктуру и сачувати аутентични дух простора. Из тих разлога, се како каже, јавила идеја о изради Пројекта урбанистичко-архитектонског уређења, који ће бити реализован на основу споразума о заједничком инвестирању Аутономне Покрајине Војводине и Града Новог Сада. Реализацијом тог пројекта биће створени услови за оживљаваље традиције и квалитетнији живот локалног становништва али и за развој туристичке понуде Новог Сада.
Од утврђивања Алмашког краја за просторно културно-историјску целину до данас су, у оквиру вишегодишњег пројекта обнове градитељског наслеђа Новог Сада, сређена три објекта - у Алмашкој 5 и Златне греде 10 и 25. Осим тога, почела је реконструкција фасада и кровова на још 14 кућа, од укупно планираних 25. За ту прву фазу издвојено је 100,2 милиона динара, а уговор је закључен с групом београдских и новосадских фирми - „Орнамент-инвестинжењеринг“, „Никовић компани“, „Декорат“, „Грамар“, „НПН“ и „Прима Идеа. Конзерватосрко-рестаураторски и грађевинско-занатски планирани су на објектима у улицама Ђорђа Јовановића 1, 3 и 4, Златне греде 20, на углу са Ђорђа Јовановића, те Саве Вуковића 1, 2, 3, 4, 5, 6, 8 и 10, као и у Земљане ћуприје 2 и Скерлићевој 39.
Јокић истиче да је сарадња грађана, установа и институција кључ успеха, те да без те сарадње све што је у вези с Алмашким крајем, не би било могуће, а с тим се слаже и председник Удружења грађана “Алмашани” Маријан Мајин. Иначе, то Удружење настало је 2005. године, као активистичко друштво које се борило да тај крај не буде уништен пробијањем булевара. Не само што су успели да свој крај заштите као просторну и амбијенталну целину, Алмашани су постигли и да их једна од организација Савета Европе “Фаро мрежа” прими у своје окриље.
- Желели смо да спречимо уништавање тог дела града, да тако кажем, урбанистичком ујдурмом, што смо и успели, али се у међувремену јавила потреба да се грађани укључе у решавање проблема - објаснио је Мајин. - Када се после 16 година осврнемо, видимо да смо урадили велику ствар, пре свега јер смо постигли партнерски однос са институцијама Града и Покрајине. Да би нешто добро било урађено, требало би чути људе и њихово мишљење, као и направити валоризацију наслеђа. Алмашани су најбољи пример како се од тако мало стигло до тога да део града, који сублимира наслеђе Новог Сада, постане један од најзначајнијих пројекта који ће Град и Покрајина спровести наредних година.
Силвиа Ковач
Јована Вукашиновић
