"Свакако да ће разговори бити настављени, а на који начин и у којем формату, видећемо", рекао је Вучић.
Он је рекао да је проблем да разговарате у петак, а да Приштина истог дана доноси одлуку да Ђурић буде ухапшен, и онда главног преговарача не само да претуку, већ покушавајају да га унизе, мада су унизили само себе.
"Убудуће ће се све заснивати на испуњењу порцеса, односно да онос сто је договорено мора и да се испоштује, а, када то испуните, бићемо спремни да разговоре наставимо", поручио је Вучић.
Он је објаснио да ћемо атмосферу која је створена хапшењем Марка Ђурића морати да превазиђемо, али и да поверења, било каквог, неће бити.
Навео је и да државно руководство Србије није премно да буде једини учесник у компромису и сваковрсном дијалогу и да будемо једини који би требало да дамо и пружимо све, а да се друга страна, и они који су између, праве да не виде ко је суштински за компромис, а ко није.
Атмосфера после догађаја у Косовској Митровици је, каже, ужасна
Председник Вучић сматра да је све што се догодило - урађено и због унутрашњих проблема привремених власти у Приштини, прогона гулениста и односа према САД, али је то, каже, била и проба заузимања свера КиМ.
"Није ту било речи само о хапшењу Марка Ђурића, већ се радило и о распоређивању њихових јединица на север", објаснио је Вучић.
Он је захвалио члановима Конвента што су се укључили у унутрашњи дијалог.
„Да се сагласимо с независношћу, да је формално не признамо“
Вучић је изјавио да је заједнички именитељ свих излагања на Националном конвенту у оквиру унутрашњег дијалога о КиМ да треба да се сагласимо са независношћу Косова, али да је формално не признамо.
"Да видимо шта је то што можемо да извучемо за српску заједницу и да видимо шта можемо да обезбедимо за будућност Србије у ЕУ", додао је Вучић сумирајући оно што је данас чуо од представника Националног конвента о ЕУ на дебати у оквиру унутрашњег дијалога, у Палати Србија.
Председник је након првог панела, на којем се разговарало о решењу питања КиМ, рекао да, на пример, није реч о решењу и заштити цркава и манастира, већ је реч о државно правном статусу, а да се сва друга питања после лакше могу решити.
Приштина у оквиру дијалога није хтела уопште да разговара о имовини, ни српској, ни државе Србије.
Како је рекао, о томе нису хтели никада да разговарају, а из ЕУ кажу да о томе може да се разговара само ако се обе стране сложе...."И тако то иде", констатовао је.
Он је указао да, на пример, сада хоће да разговарају о енегетици и то због интереса једне велике европске силе, Немачке, и то ће покушати из Приштине да наметну као питање, а да питање ЗСО и даље не буде решено и да се та заједница не формира.
Према његовим речима, да Срби нису испунили нешто из споразума - имали би сукобе, барикаде и опет би за све Срби били криви.
Цивилни сектор против стања замрзнутог конфликта
Представници Националног конвента о ЕУ, који окупља преко 700 организација цивилног друштва, противе се одржавању стања замрзнутог конфликта на Косову и Метохији.
Они су данас, на дебати Конвента у оквиру унутрашњег дијалога, истакли да се мора наћи решење, како би, поред осталог, Србији био отворен пут ка ЕУ.
Изнели су различите предлоге, а председница Београдског фонда за политичку изузетнот Соња Лихт изјавила је, на панелу „Политички аспекти свеобухватног решења косовског питања“,да је за друштво и земљу изузетно важно што је почео унутраснсји дијалог о КиМ и да овај тренутак морамо искористити да нађемо решење.
Лихт је указала да је без дијалога немогуће имати "нормално друштво" и додала да се друштвио не може затварати у себе.
"Оно што је основно и најважније је да је коначно покренут разговор српског друштва и Србије као целине према Косову и Метохји", рекла је Лихт и упозорила да такав дијалог већ дуго није вођен, да су ствари гуране под тепих и да је одлагано размишљање о решењу за косовски чвор.
Како је рекла, и оно што је било приче о томе - било је у уском кругу људи, што није добро.
Стиче се, каже, утисак да је већина за статус, али како би и било другачије када је много оних који или не знају довољно или нису информисани, али и оних који "размислсјају емоцијама", а емоције нису "најмудрија водиља", подвукла је Лихт.
Она је истакла да унутрашњи дијалог треба наставити и да ће он бити и увод у дијалог два друштва.
"У нашим рукама је много тога, много више него што мислимо и треба искористити овај тренутак" нагалсила је Лихт.
Ниједан од циљева унутрашњег дијалога до сада није у потпуности испуњен, тим пре што је доведено у питање мирољубиво решење, а изостављено је и укључивање свих слојева друштва, поручила је Верка Јовановић из Форума за етничке односе на данашњем састанку у оквиру унутрашњег дијалога.
Оно што је такође утицало на неиспуњавање циљева унутрашњег дијалога, твди Јовановић, јесте велики број учесника који су били за статус кво, разграничење, као и антиевропско расположење појединих учесника.
Јовановић је , као један од проблема, навела и присуство неких опозиционих партија које су критиковале циљеве унутрашњег дијалога.
„Један део тих партија истицао је решења, али су изостала реална и конструктивна“, истакла је.
Споразум о нормализацији односа са Приштином и наставак дијалога значајни су, не само за заштиту државних интереса, већ и за стварање идентитета, који је стуб за изградњу заједнице, сматра Душан Миленковић из Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе.
„Неопходно је да се размена уступака у дијалогу учини праведно. Оно што је посебно важно јесте суштински јака Заједница српских општина, заштита културног наслеђа, као и укључивање Срба са КиМ у дијалог", рекао је Миленковић на данашњем састанку у оквиру унутрашњег дијалога.
Он је истакао да ЗСО мора да буде формирана на начин да омогући останак Срба, да се њој мора омогућити извршна надлежност која јој се у Приштини оспорава, као и континуирано финансирање од стране Београда, све док приватни сектор не ојача довољно.
„Тако оснажена заједница може бити основа за дугорочни опстанак Срба на КиМ", каже Миленковић.
Иван Ђурић из Иницијативе младих за људска права истакао је да у решавању косметског конфликта треба узети у обзир шта је био узрок једностраног проглашења независности Косова.
„Србији није отето Косово ратом, већ тиме како га је третирала Косово. Да бисмо живели у миру морамо осветлити најмрачније стране прошлости и извинити се“, поручио је он указујући да су Албанци деценијама дискриминисано.
Рекао је да је неопходно превазићи стереотипе, те додао да екстремни национализми српског и албанског разлика, између којих не постоји раулика, само изазивају мржњу и самоизолацију.
Заложио се за размену младих како не би одрастали у таквој атмосфери и како би сазнали истину о једни другима да би променили реалност у којој живе.
Изабела Кисић из Хелсиншког одбора за људска права казала је да је став одбора по овом питању јасан, те да без сагледавања природе косовског проблема и његове историје нема ни реалног, ни одрживог решења, у чему се види посебност тог случаја.
Навела је да је подела Косова немогућа, као и повратак на старо.
“Недовршени процеси формирања држава и етнонационализам у читавом региону угрожава могућност развоја земаља Западног Балкана. Сложеност региона захтева од нас да усклађујемо политичке, економске и социјалне политике. Управо ЕУ нуди оквир за сарадњу и сужава простор за деловање етнонационализма”, казала је.
Прикључење ЕУ је од пресудног геостратешког значаја и у том смислу останак Србије или било које друге земље региона изван ЕУ чини земљу знатно осетљивијом на спољнополитичке изазове, додала је.
Казала је да подела Косова на етничком принципу није могућа, као и да се питање Косова не може поредити са Републиком Српском.
“Србији је у интересу да Косово уђе у ЕУ и УН”, рекла је.
Из Европског покрета Нови Сад Александар Симурдић је навео да треба разговарати и тражити компромис, али оценио и да је сам дијалог компромис. Како је рекао неупитна је нужност дијалога, он је до општег интереса.
Како је рекао и полтика вођена у региону у последње три деценије учврстила је уверење вивилног друштва у неопхподност дијалога а цивилно друштво је спремно да у рпоцесу помогне.
Соња Стојановић из Београдског центра за безбедносне политике каже да оружани сукоб и решавање проблема око КиМ употребом безбедносних снага не доводе до одрживог решења, што, према резултатима истраживања тог центра, сматра и 74 одсто грађана.
Оно што је забрињавајуће, тврди Стојановић, јесте што су сва истраживања до сада показала да се Срби на северу КиМ више плаше мафијашких српских структура, него албанских комшија.
„Постојање тих паралелних структура, које заправо одређују живот на северу, претње и застрашивања довела су до исељавања Срба са КиМ“, казала је Стојановић. И додала да свеобухватни споразум о нормализацији односа мора гарантовати непосредну сарању Београда и Приштине.
