Иако у Бриселу није било конкретне расправе о француском предлогу реформе политике проширења, неке земље чланице изразиле су своју подршку, а друге резерву према идејама Париза, кажу у Савету.
”Није било закључака, али идеја је да се пошаље јасна порука о нашој посвећености политици проширења и земљама Западног Балкана. Сви подржавамо европску перспективу региона”, рекла је Тупураиненова.
Она је на крају састанка Савета ЕУ нагласила да је данашња министарска расправа почетак разговора о новим корацима у политици проширења о којима ће тек бити речи у припреми за разговоре лидера ЕУ планиране за пролеће 2020. године.
Тити Тупураинен је нагласила да се током састанка министра није "разговарало нити гласлао” о француском предлогу иако су саслушана "размишљања” Париза.
”Чули смо француски предлог и било је земјаља које су га поздравиле и биле позитивне тим поводом, али и оних које су изразиле забринутост и опрез. На крају, Европска комисија биће та која ће дати предлоге на основу који ће се разговарати у Савету”, закључила је Тупураиненова.
На питање Тањуга да ли ће реформа политике проширења имати утицаја на Србију која је већ дубоко у преговорима о приступању са ЕУ, председавајућа Савета ЕУ каже да још нема ни нове Комисјие ни новог предлога о могућој новој методологији.
”Још је рано говорити о могућем утицају на појединачне земље Западног Балкана. Оно што знамо јесте да се преговори о приступању одвијају, а да Комисија препоручује отварње приступних преговора са Албанијом и Севереном Македонијом”, каже Тити Тупураинен.
Она је закључила да је заједничка позиција министара у Савету ЕУ да се прво сачека да нова Европска комисија почне да ради и представи своје идеје како наставити са политиком проширења и њеном методологијом.
”Овај временски период је специфичан због институционалне транзиције. Надамо се да ће нова Комисја преузети мандат почетком децембра. Сачекаћемо да видимо који ће приступ Комисија заузети”, закључила је Тупураиненова.
