Дејвис, која је сада специјални изасланик Велике Британије за антимикробну резистенцију (АМР), изгубила је своје кумче пре две године од инфекције која се није могла лечити.
Професорка сада покушава да објасни шта ће се догодити свету уколико не успемо да се изборимо са овим проблемом у народној деценији, истичући да је овај проблем "акутнији" од климатских промена. Инфекције које су отрпорне на лекове већ сада однесу више од 1,2 милиона живота годишње, пише Гардијан.
Изгледа да има много људи са нелечивим инфекцијама и морали бисмо да пређемо на изолацију људи који се не лече како не бисмо заразили њихове породице и заједнице. Дакле, то је заиста катастрофална слика. То би учинило да неки од ковида изгледају минорно, рекла је Дејвис.
АМР значи да се неке инфекције изазване бактеријама, вирусима, гљивицама и паразитима више не могу лечити доступним лековима. Изложеност лековима омогуćава бактеријама да развију способност да им се одупру, а прекомерна употреба лекова као што су антибиотици убрзава тај процес.
Широко распрострањена отпорност учинила би већину модерне медицине превише ризичном, што би утицало на интервенције укључујући царски рез, интервенције против рака и трансплантацију органа.
Ако не урадимо нешто у наредних десет година, онда сам заиста у страху, истиче професорка.
Без развоја нових третмана доћи ће до застоја деценијама.
Знамо да вируси сагоревају, генерално развијате имунитет стада, али ово није тако, каже професорка.
Прошле недеље влада Уједињеног Краљевства објавила је национални акциони план за АМР, са обавезама да смањи употребу антимикробних средстава и код људи и код животиња, ојача надзор инфекција отпорних на лекове и подстакне индустрију да развија нове лекове и вакцине.
Представљајући план, Марија Колфилд, министарка здравља, рекла је да су у свету, који се опоравља од дубоког утицаја пандемије ковида-19, међународна сарадња и спремност за глобалне здравствене изазове попримили ниво важности без преседана.
Дејвис је провела више од деценије упозоравајући на проблем, али је рекла да ју је заиста погодио када је њено "прелепа кумица", Емили Хојл, у 38. години умрла од инфекције отпорне на лекове.
Емили је имала цистичну фиброзу и имала је две трансплантације плуже пре него што се инфицирала са "Mycobacteroides abscessus", која је била отпорна на лекове.
Њени лекари су покушали све.
Али мислила сам, гледајући уназад годину дана пре него што је умрла, да је вероватно да ćе је ово убити. И знала је и она, неких шест месеци пре смрти, да ово неће моћи да излечи и да ће је то вероватно убити. Отишла је лепо, била је толико достојанствена, смејала се, шалила, покушала да олакша свом супругу, породици, свима нама, била је веома посебна, испричала је професорка присећајући се своје кумице.
Професорка каже да јој је Емили пре смрти дала одобрење да њену причу користи да упозори свет. Смрт кумице дала је снагу професорки да се бори и докаже свету да је ово проблем свих.
Моја генерација и старији су користили антибиотике и не допуњавамо их. Не водимо рачуна о томе да се наша храна производи са што је могуће мањом употребом њих. И дугујем својој деци и, ако их будем имала, унуцима и наредним генерацијама да дам све од себе, каже професорка.
У данашње време постоје и питања правичности. Сваки пети смртни случај узрокован АМР је код детета млађег од пет година, обично у подсахарској Африци, каже Дејвис и додаје да је ту проблем "посебно распрострањен и катастрофалан".
Многе земље су такође тешко погођене климатском кризом, а Дејвис каже да су та два проблема међусобно повезана.
Ако не контролишемо и не ублажимо АМР, онда ће он убити више људи пре климатских промена, закључила је професорка.
Клима ће 'играти' на много начина, али размислите о поплавним водама, размислите о канализацији, размислите о расељавању, размислите о олујама и ономе што шире и недостатку чисте воде ако имате сушу - инфекције расту, објашњава професорка.
Постоје глобални напори да се смањи неприкладна употреба лекова као што су антибиотици у медицини, иако је пандемија ковида-19 зауставила напредак у многим од тих иницијатива. Неколико нових антибиотика је створено последњих година и то питање је "компликовано" јер укључује секторе као што су пољопривреда и јавно здравље.
Више од две трећина антибиотика иде на животиње на фармама, каже Дејвис, обично да би се подстакао раст или спречиле инфекције у пренасељеним, нехигијенским условима, уместо да се лече специфичне инфекције.
Неке азијске рибље фарме су додавале антибиотике у храну за рибе, делом зато што је јефтинија, али и због недостатка истраживања о томе које инфекције се јављају код локалних врста риба као што је тилапија и које вакцине би могле бити потребне, каже Дејвис.
Уколико немате адекватну, пажљиву примену, ризикујете да изгубите контролу, наводи професорка.
Животиње, али и људи, излучују до 80 одсто антибиотика које уносе, истиче Дејвис и додаје да то загађује животну средину.
Фабрике које производе антибиотике можда не контролишу своје отпадне воде, дозвољавајући драматичне количине да уђу у системе воде, истиче.
Дневник/Телеграф
