На првом месту је Турска, а следе Италија, Француска и балканске државе на челу са Србијом. Ово су најновији подаци студије коју су радили стручњаци из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.
Антибиотици спадају у једне од најпрописиванијих лекова у хуманој и ветеринарској медицини. Њихова злоупотреба траје деценијама, а у ковиду је дошло до додатне нерационалне потрошње антибиотика широм света, те као последицу имамо све већу резистенцију различитих бактерија на антибиотике.
Директор Клинике за инфективне и тропске болести УКЦ Србије професор др Горан Стевановић рекао је да више нема апсолутно ефикасних антибиотика који би деловали на све или већину резистентних изазивача. Са друге стране, нових антибиотика нема много, последњих деценија свега неколико нових антибиотика се појавило на светској сцени и они више нису нови, јер се у свету користе већ више година.
- Код нас из те категорије новијих лекова, који још увек имају одређен степен ефикасности, постоје само три регистрована лека, али се још увек ниједан не прописује на терет средстава РФЗО, тако да је њихова набавка и примена отежана, компликована, али могућа и пацијенти их повремено добијају. У свету је, поред ових, присутно и неколико других „нових” антибиотика, али њих на нашем тржишту нема, јер их нису регистровале фармацеутске компаније које их производе и не могу се набавити. У међувремену принуђени смо да најтеже пацијенте који имају по живот опасне инфекције узроковане бактеријама резистентним на велики број антибиотика лечимо применом комбиноване терапије, са два или више антибиотика да би се постигао неки терапијски ефекат – истакао је др Стевановић.
Председник Удружења инфектолога Србије професор др Томислав Преведен упозорио је да смо у ковид ери направили епидемију коришћења антибиотика и још више допринели развоју резистенције антибиотика на бактерије.
Љ. Петровић
