У групи од 30 средњошколаца двоје користи марихуану једном седмично или чешће, а сваки трећи пије једном недељно или чешће, неки су од основних података који указују да чешће коришћење алкохола и марихуне прате лошији индикатори менталног здравља, изјавила је вођа пројекта Миранда Новак.
Сваки четврти испитаник има значајне симптоме анксиозности и стреса, а у разреду од 24 ученика, барем један наводи да је покушао самоубиство, казала је она и оценила стање алармантаним.
С друге стране, Новакова је додала да што је већа самосвест младих мање је симптома и ређе је конзумирање алкохола и марихуане, пренела је Хина.
Анализа податка показала је да квалитетније породично окружење предвиђа мање симптома депресије, анксиозности и стреса те боље емотивне компетенције и позитивније ментално здравље младих, рекла је Новакова и додала да резултати показују да је улагање у породично окружење уједно и оснаживање младих.
Што се тиче школског окружења, млади који су емотивно компетентнији спремнији су да се ангажују око школских обвеза те су преданији школи.
Млади који су приврженији школи исказују мање симптома анксиозности, додала је она.
Резултати, такође, показују да је чак 39 одсто младих једном или чешће у последњих месец дана видело вршњачко злостављање, а 18 одсто да су и сами доживели насиље.
Што се тиче средстава зависности, 70 одсто их је конзумирало алкохол у задњих 30 дана, младићи чешће од девојака.
Марихуану је 14,7 одсто њих користило барем једном у задњих 30 дана, а користе и друга средстава зависности.
Петина их је одлазила у спортске кладионице у задња 3 месеца, а 12,4 одсто је играло лото.
Око 40 одсто анкетираних је у партнерској вези, од који 11,6 одсто наводи искуство физичког насиља, које чешће пријављују младићи од девојака.
Што се тиче менталног здравља, видљив је висок ниво интернализационих проблема адолесцената. Тужно и безвољно током последње две седмице осећало се 28 одсто младих.
Око 15 одсто младих барем једном у животу озбиљно је размишљало о самоубиству, девет одсто је израдило план самоубиства, а њих 4,4 одсто је покушало да почи самоубиство.
Близу трећине испитаних говори о озбиљним симптомима анксиозности и њих око петина каже да има озбиљне знаке депресивне симптоматологије и стреса.
