Пленковић је, како је саопштено из кабинета Ђукановића, изразио задовољство приликом да с њим разговара о европским аспирацијама Црне Горе и питањима која су важна за државу и регион, пренела је РТЦГ.
Он је казао да са забринутошћу и интересовањем прате дешавања у Црној Гори и зато је и овај сусрет, како је навео, важан да би се упознали са актуелним процесима.
Заједнички је, додаје се у саопштењу, високо оцењен квалитет билатералне сарадње, уз подстицај даљем економском и инфраструктурном повезивању.
"На крају отвореног и наглашено пријатељског разговора, председник Ђукановић и премијер Пленковић су се сагласили да за један број питања од заједничког интереса треба уложити додатни напор на билатералном плану како би се дошло до обострано прихватљивих решења", саопштено је из Ђукановићевог кабинета.
Са Амфилохијем сам комуницирао, са Јоаникијем не
Ђукановић је изјавио данас да је са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем комуницирао упркос неслагањима по бројним питањима, али да са митрополитом Јоаникијем нема комуникацију и да за то није било иницијативе са стране новоустоличеног митрополита.
"Сви се морамо потрудити да искоригујемо однос према вредностима које нам морају бити заједничке. Ако митрополит, који претендује да буде на трону Светог Петра Цетињског говори да Црногорци нису нација и да ће Црна Гора бити кратког века као печурке после кише, имам проблем да разумем - шта онда радите у Црној Гори", навео је Ђукановић у емисији "Аргументи" на Телевизији Црне Горе.
Према његовим речима, они који су покушали да од Цетиња одузму Цетињски манастир, одговараће за безакоње.
Ђукановић је казао да је 4. септембра био на Цетињу, а не испред Храма, ‘‘зато што се не осећа довољно председником оних који желе да руше државу’‘.
Он је поновио ‘‘да је црногорска Влада злоупотребила државне ресурсе и да није национално одговорна’‘.
На питање новинара РТЦГ, ко је заслужан за тензије на Цетињу, Ђукановић је изјавио да је грешка када се тај проблем дефинише као црквени.
"Ово видим као државно-политички проблем, као једну у серији епизода обновљене офанзиве великосрпског национализма на Црну Гору. То је пројекат који датира из половине 18. века и имао је разне фазе у том периоду, а последњих пар година присуствујемо обнови офанзиве. Претпостављам да је неко у штабу великосрпског национализма проценио да је сада добро време за нови покушај”, рекао је председник Црне Горе.
Када је реч о његовом саветнику за безбедност, Веселину Вељовићу, према његовим речима, његово место није било у улози некога ко покушава да пробије кордон на протестима против устоличења Јоаникија у Цетињском манастиру.
Он је казао да није видео сукобљавање и да је, како тврди, Вељовић покушао да у манастиру спусти тензије.
Ђукановић је истакао да је црногорска црква изгубила легитимитет под врло специфичним околостима.
"Изгубила га је одлуком једног нелегитимног, у том тренутку, Светог синода ЦПЦ, на седници где је од седам чланова било присутно два, а са политичким образложењем у којем стоји да се на Подгоричкој скупштини, коју сматрамо нелегитимном, Црна Гора присајединила Србији, онда је, ваљда логично, да се и ЦПЦ присједини Православној цркви Србије”, рекао је председник Црне Горе.
Сада се, додаје он, поставља питање зашто би се неко противио да се у обновљеној држави обнови историјски неупитна аутокефалност Црногорске православне цркве (ЦПЦ).
"Тим питањем морамо паметно управљати, као и питањем државе. Ништа нам не значи ако ми прогласимо цркву аутокефалном, ако не изградимо добре односе са православним ауторитетима у свету, који ће нам помоћи да добијемо канонско признање", истакао је Ђукановић.
Говорећи о језику у Црној Гори он је рекао да је након нестанка Југославије, нестао и српско-хрватски језик.
"Србија је свој језик прогласила српским, Хрватска хрватским, Босна босанским...Када је Црна Гора хтела језик да прогласи црногорским, то је било угрожавање права Срба. Зашто би се договарали са Србијом о томе како ће се звати наш језик", додао је он.
