Да ли ће руски председник Владимир Путин 2024. сићи са власти или ће остати, питање је које посматрачи прилика у тој земљи постављају од 2012. године, када се он вратио у Кремљ. Многи тврде да ће он без сумње остати, док мањи број аналитичара сматра да ће отићи, наводи се у тексту.
Парадоксално, додаје се, сада када је Путин коначно зацртао своју визију за Русију после 2024. заговорници оба мишљења верују да су били у праву, и то оправдано.
Аутор наводи да је Путин свету дао наговештај својих планова, али је такође оставио многе опције отворене, што је за њега карактеристично.
У тексту се подсећа да је још од председничких избора 2018. године, Путинов план за 2024. главно политичко питање у Русији, о којем се расправља навелико, али тихо.
У оптицају су била питања да ли ће он припремити наследника који ће да преузме његове тренутне дужности, да ли ће покушати да остане у Кремљу тако што ће променити Устав, или ће изменити политички систем тако да му буде омогућено да оде, а аутор истиче да се на крају испоставило да ће бити комбинација те три могућности, како, сматра, вероватно и треба да буде.
Ако претпоставимо да Путин не намерава да продужи боравак на месту председника и после 2024, да још једном замени улоге или иницира још једну имитацију трансфера власти, онда морамо да се запитамо да ли Русија може да пронадње "новог Путина", стоји у тексту.
Оцењује се да би такав лидер морао да делује као судија међу елитама и, што је важно, да има довољно искрене подршке у широј популацији, што је одвек Путинов ослонац, посебно у утицају над елитама.
Ако председник и политичке елите не буду могле да се сагласе око новог Путина, онда ће очигледна опција бити поново увођење појединих провера и тражење баланса , то је управо оно што је Путин најавио 15. јануара: прерасподела моћи тако да улога председника буде мање моћна, а Државна дума важнија, као и утицајнија улога Државног савета, каже се у тексту.
Аутор верује да ће Путин ипак потражити наследника, а когод да преузме умањену улогу председника, мораће да добије његово одобрење.
Сам Путин, по његовом мишљењу, неће пасти у заборав - нема сумње да ће се његов глас чути и после 2024. године, али ће он деловати у новом својству и у новом окружењу.
У тексту се оцењује да је тешко замислити да Путин поново постане премијер, с обзиром на то да је било очигледно да му је та улога досадна, или као председника Думе.
Аутор сматра са је највероватније да он жели да себи обезбеди место председника Државног савета, институције коју може да обликује у било шта што жели и додаје да би, ако је потребно, Државни савет би у суштини могао да буде продужетак његове улоге председника.
Аутор ипак предвиђа да ће се Путинова моћ променити и да ће бити селективнија, што значи да ће се он укључивати у теме које га занимају, док ће решавање свакодневних питања оствљати другима.
Путин ће преузети улогу неформалног лидера у истој мери као и када је био формални лидер, што аналитичари пореде са ситуацијом након повлачења Денг Сијаопинга и ајатолаха Рухолаха Хомеинија, наводи се у тексту и додаје да ће то бити новина у руском политичком систему.
Аутор указује на то да ситуација у којиој је бивши лидер у улози "врховног вође" никада није постојала у Русији, већ да напротив, они који су одлазили са највиших функција никада нису поново могли да успоставе утицај.
Са путином је то, међутим, замисливо, не толико зато што он жели да се држи власти, већ зато што је он и даље потребан систему, истиче се у тексту.
У тексту се наводи да можда делује да је 2024. још далеко и да је Путин започео транзицију зачуђујуће рано, али се оцењује да у стварности није тако.
Аутор сматра да је његова најава од 15. јануара у ствари скоро две године закаснела.
Од избора 2018. руски политички систем чека на разјашњење о будућности, а одсуство јасноће деморалисало је администрацију, довело до деструктивне борбе међу елитама, изазвало незадовољство у ширем друштву и створило свеопшти осећај стагнације, пише у тексту.
Истиче се да је Путин морао да стави тачку на то, и то што пре.
Ако путин заиста жели да одржи референдум о промени Устава, то мора да се деси најмање годину дана пре наредних парламентарних избора, заказаних за сепрембар 2021, а према последњим информацијама, изјашњавање о уставним амандманима заиста је и планирано за датум пре маја ове године, објашњава аутор.
Он верује да Путин жели да нова Државна дума буде изабрана по новим правилима.
Што је још важније, констатује аутор, у политичку дискусију мора да буде унета нова енергија, односно мора да јој се да нешто на шта ће да се фокусира.
У тексту се напомиње да би континуирана стагнација до краја 2021. могла да опасно уздрма темеље уморног политичког система који није било могуће реформисати и који више нема користи од одлагања омогућеног анексијом Крима.
Руски политички систем је много робустнији него што његови противници желе да признају, али би недостатак акције до 2021. ипак у најмању руку био непромишљен, упозорава аутор.
Када је реч о расподели функција на руској политичкој сцени, он сматра да је још рано да се барата именима.
Напомиње да је већина аналитичара сагласна са тим да је нови премијер Михаил Мишустин технократа за којег нема наде да ће да се издигне, или да бар пожели да се издигне до Кремља.
Аутор цитира Дмитрија Трењина, директор московског Карнеги центра, који верује да је Кремљ резервисан за Дмитрија Медведева, али наводи да је у то тешко поверовати јер би успон Медведева изгледао као фарса обрнутог сценарија када је он после председничког мандата од 2008. до 2012. дошао на место премијера.
Ипак, Путин је способан да донесе изненађујуће одлуке које изазивају одбојност због чистог недостатка маште - само се сетите 2012. године, пише у тексту.
Истина је да за сада једноставно не знамо имена будућих властодржаца, а не зна их ни Путин. Процес избора кандидата за Кремљ још није почео, али ће почети, а онда треба мотрити, на пример, на Мишустинове потпредесднике владе, наводи се у коментару на сајту Европског савета за међународне односе.
