Летњи пожари су природни и често неопходни део животног циклуса медитеранских шума - подстичу и обнову и биодиверзитет. Људи у тим регионима су научили да се боље носе са уобичајеним годишњим пожарима, тако да је - од 1980. регистрован пад броја и интензитета пожара.
Али последњих година пожари су често ескалирали - далеко изнад њихове нормалне величине и интензитета.
Разорни пожари 2017. и 2018. однели су стотине живота на подручју од Турске до Шпаније, а јаких пожара је било и у земљама у централној и северној Европи, укључујући Шведску.
Такви незапамћени пожари неизбежно су повезани са екстремним сушама и топлотним таласима.
За пожаре су пођеднако криви природни узроци, попут муња, као и људи који их подмећу. Али екстремна врућина повећала је њихов интензитет и прави је кривац за катастрофлно уништавање по наведеним регионима, наводи DW.
Јули 2021. био је други најтоплији икада забележен у Европи и трећи најтоплији на свету. У Грчкој је достигнута температура од 47,1 степени Целзијуса. Европски рекорд је забележен такође у тој земљи - 1977. године са 48 степени, а 1987. је само у Грчкој у пожарима погинуло више од 1.500 људи.
Ипак ове године нема ни приближно толико људских жртава - али је до 5. августа у Европи изгорело бар 55 одсто више површина него што је то био просек у претходних 12 година.
За то је кривац застарело управљање шумама, а понекад чак и прекомерна заштита шума. Примера ради, 1. августа планула је градска борова шума у италијанском граду Пескари - 800 људи је морало да се евакуише. Али пошто је то подручје заштићени резерват природе, не подлеже управљању шумама, које укључује редовно чишћење подраста или подвргавање контролисаним пожарима.
У већини медитеранских регија, тренутна политика управљања шумским пожарима превише је фокусирана на сузбијање пожара а не на прилагођаваје текућим глобалним променама, написали су аутори студије (2021.) "Разумевање промена пожара у јужној Европи".
Дакле, глобално загревање повећава учесталост и озбиљност временских услова који подстичу пожаре - то доказују невиђени пожари широм Аустралије и Калифорније последњих година.
Климатске промене повећавају ризик од шумских пожара у целој Европи - укључујући централне и северне регионе који обично нису склони пожарима.
Према Европској агенцији за прирордну околину (ЕЕА), подручје у региону медитерана које страда у пожарима у последњих 40 година се незнатно смањило, и то углавном захваљући напорима за контролу пожара.
Према ЕЕА тренутне рекордне суше и топлотни таласи широм медитеранске регије подсећају на догађаје из 2018. године када је више земаља претрпело катастрофалне пожаре. У Грчкој је те године више од 100 људи страдало у пожарима на Атики - најсмртоноснијем пожару у овом веку након пожара "црне суботе" 2009. у Аустралији.
Емисија CO2 се не смањује довољно брзо да ограничи ово загревање, упркос познатим климатским споразумима.
Од 1990. глобална емисија CО2 порасла је за 60 одсто, рекао је за ДW Мођиб Латиф, научник у Хелмхолцовом центру, додајући да ће након успоравања 2020. повезаног с пандемијом емисија CO2 поново порасти 2021. године.
Када је реч о последицама, глобално гледано, пожари су одговорни за значајне емисије гасова са ефектом стаклене баште и за пет до осам одсто од 3,3 милиона смртних случајева узрокованих лошим квалитета ваздуха, извештава Карбон Бриф, група која се бави климом.
Јесте да емисија CO2 услед пожара последњих деценија - опада - такође због побољшане заштите од пожара, али остаје проблем интензитета пожара, који има далекосежнији ефекат на суму CO2 у атмосфери - јер шуме изгоре тако темељно да више не расту и не пречишћавају ваздух.
Емисија CО2 од екстремних пожара широм југозападне Европе 2017. - од Пиринејског полуострва, преко јужне Француске и Италије - била је највећа од бар 2003. године.
Поређења ради: изузетно велики пожари 2003. довели су до емисије исте количине штетних гасова као и читава (индустријска) западна Европа.
А ако интензитет пожара 2021. уништи значајан део шума повећање CO2 могло би бити још разорније за климу.
